1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Berzanski indeksi u slobodnom padu

Za berze je danas osvanuo crni petak. Indeksi na njujorškoj berzi pali su rekordno brzo, a situaciju u Evropi odavno nije ružičasta. Zbog turbulencije, brojne državne banke intervenisale su na deviznom tržištu.

default

Rekordni pad indeksa

Nakon Grčke teški dani očekuju još neke evropske zemlje – za Italiju i Španiju novac na finansijskim tržištima sve je skuplji, a i evru prete nove opasnosti. U SAD, gde je u poslednji čas pomerena granica zaduživanja kako bi Vašington i dalje mogao da prodaje državne obveznice na međunarodnim tržištima, preti opasnost od recesije što bi imalo dalekosežne posledice po ceo svet.

Sunovrat na berzama

Posle pada vrednosti akcija na evropskim berzama (DAX u Frankfurtu minus 3,4 odsto, London minus 3,1, Pariz minus 2,5) dramatično se zaoštrava situacija na američkom tržištu akcija. Na Vol stritu u Njujorku zabeležen je najveći pad vrednosti akcija u jednom danu u poslednjih nekoliko godina. Sva tri indeksa na njujorškoj berzi u minusu su više od četiri procenta, a Dau Džons indeks pao je više od 500 poena i prvi put od decembra 2010. godine ispod je granice od 11.400.

Američki analitičari ovakvu situaciju tumače strahovanjem da je došlo do stagnacije u privredi. U SAD zabrinutost izaziva i situacija u Evropi. „Zbog dužničkih problema u Evropi akcionari nastoje da obezbede što veća likvidna sredstva“, kaže jedan finansijski stručnjak. Lošem raspoloženju doprinela je i izjava predsednika Evropske centralne banke Žan Klod Trišea koji je rekao da je porastao rizik pada konjunkture.

Intervencije na tržištu

Kako bi se sprečio negativan razvoj dve privredno značajne zemlje intervenisale su na tržištu novca da bi otklonile opasnost po sopstvene privrede. Naime, zbog pada poverenja u dolar i evro investitori kupuju u velikim količinama jene i švajcarske franke tako da su obe valute precenjene. Međutim, prema mišljenju glavnog ekonomiste banke UniKredit Andreasa Resa to nije od neke koristi i radi se samo da bi se nešto uradilo.

U poređenju sa dolarom i evrom vrednost švajcarskog franka u poslednjih godinu dana značajno je porasla – pre dvanaest meseci evro je vredeo 73 centa, danas košta 93 centa. To je otrov za švajcarski turizam koji je značajna privredna grana za zemlju, jer stranim turistima sve postaje preskupo i više ne dolaze.

NO FLASH Deutsche Börse


U sredu je švajcarska centralna banka intervenisala na tržištu velikom količinom novca i snizila referentnu kamatnu stopu po kojoj banke međusobno pozajmljuju novac gotovo na nulu. Obavezna rezerva poslovnik banaka kod centralne banke povećana je sa 30 milijardi na 80 milijardi franaka, ali ostaje da se vidi da li će to biti od koristi za izvoz i turizam.

Japanske muke

Na tržištu je intervenisala i centralna banka u Tokiju , jer strahuje za kretanja u domaćoj privredi. U Jpanu je ionako zabeležen pad konjunkture zbog zemljotresa, cunamija i topljenja jezgra u nuklearnoj elektrani Fukušima. U poređenju sa kolebljivim evrom i bolesnim dolarom i jen je precenjen. To umanjuje dobit izvozno orijentisanih velikih japanskih koncerna, jer njihovi proizvodi neprestano poskupljuju na međunarodnom tržištu. Zbog toga je japanska centralna banka juče popustila pod pritiskom vlade i intervenisala na tržištu. Referentna kamatna stopa ostala je na niskom nivou i usvojila niz drugih mera kako bi sprečila dalji rast vrednosti jena.

Samo kratkoročno poboljšanje?

I engleska centralna banka vodi politiku jevtinog novca i juče je odlučila da referentna kamatna stopa ostane na rekordno niskom nivou od 0,5 odsto. Evropska centralna banka je saopštila da ne namerava da menja kamatu koja je, istina, znatno viša od engleske i iznosi 1,5 odsto. To pomaže u borbi protiv inflacije, ali i poskupljuje kredite i može da minira nastojanja da se pomogne zaduženim zemljama južne Evrope da ponovo stanu na noge. Posmatrači strahuju da bi mogao biti usporen privredni oporavak u evrozoni.

Prema mišljenju ekonomiste Andreasa Resa intervencije u Švajcarskoj i Japanu biće samo kratkoročno od koristi. Naime, privrede pojedinih zemalja jednostavno nisu u stanju da izdrže kolebanja kurseva na finansijskim tržištima. Prema njegovom mišljenju, za ozdravljenje je potrebna operacija glave, a ne udova. To znači da se moraju okončati potresi u evrozoni, a američka privreda mora ponovo da krene uzbrdo. Ključ ozdravljenja svetske privrede nije u trezorima centralnih banaka, nego u Briselu i Vašingtonu.

Autori: D. Kaufman / K. Valc / N. Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević