Berluskoni se vraća? | Evropa | DW | 16.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Berluskoni se vraća?

Oklevanje je deo strategije za sticanje popularnosti, koju uspešno sprovodi italijanski premijer Silvio Berluskoni. Iako broj njegovih simpatizera nije više tako velik, Berluskonija ne treba otpisivati.

Umesto pojavljivanja u društvu golišavih lepotica, nekadašnji šef italijanske vlade Silvio Berluskoni ovog leta svojim sunarodnicima otkriva svoje sportske sposobnosti. U novinama se može videti kao vredno džogira. Njegov lekar tvrdi da je u sjajnoj kondiciji. Iako to nije potvrdio, jasno je da bi Berlsukoni ponovo želeo da se oproba na političkoj sceni Italije.

„Masne“ godine su u Italiji definitivno prošle

„Masne“ godine su u Italiji definitivno prošle

Oklevanje i odugovlačenje su oduvek bili deo njegove taktike. Što on više okleva, to je verovatnije da će se na parlamentarnim izborima 2013. godine, ponovo naći u ulozi vodećeg kandidata svoje stranke „Narod slobode“ (Popolo dela Liberta). Postavlja se, međutim, pitanje, da li Berluskoni još ima šanse kod italijanskih birača.

„Beruskoni je uvek spreman na iznenađenja. Što su njegove šanse manje on je uporniji“, kaže medijski stručnjak Đorđo Grosi. Berluskoni je takođe i „alfa-mužjak“ koji sa mesta premijera nije otišao dobrovoljno. Iz sedla nisu mogli da ga izbace ni korupcija niti sudski akti, kao ni skandal sa žurkama sa prostitutkama. U septembru 2011. godine finansijsko tržište je Italiji uskratilo poverenje i zbog toga je Berluskoni bio primoran da podnese ostavku. Kamatne stope na državne obveznice opasno su porasle i predsednik Đorđo Napolitano povukao je ručnu kočnicu. Na scenu je stupila prelazna vlada koju predvodi profesor ekonomije Mario Monti.

Nemačka treba da plati

Pica-majstor Đordano Pala ne može više Berluskonija da smisli

Pica-majstor Đordano Pala ne može više Berluskonija da smisli

U međuvremenu je euforija oko reformi i programa štednje Montijeve vlade nestala i na finansijskom tržištu i u Italiji. Italijani sve više i više gunđaju zbog smanjenja davanja za socijalne i zdravstvene usluge, povećanja starosne granice za odlazak u penziju, kao i novih poreza. Berluskoni opet profitira sa svojim populističkim zahtevima poput onog da Nemačku treba izbaciti iz evro-zone, ukoliko nije spremna da pokaže solidarnost. Nemačka, dakle, treba da plati.

Ali, šta drugo Berluskoni još može da ponudi? Šou-program, kao i uvek. Već nedeljama pušta glasine o svom povratku na političku scenu. Navodno ga njegove stranačke kolege mole da preuzme vođstvo i takmiči se na sledećim izborima. Istina je, doduše, da stranka čiji je on osnivač i pokrovitelj, bez njegovog prisustva predstavlja gomilu političkih amatera. Laskavci i žene sa izgledom modela, pravili su karijere bez obzira na nedostatak političke stručnosti. Bez Silvija Berluskonija, kao osnovnog kamena-temeljca oko koga se sve okreće, taj sistem se ruši poput kule od karata.

Autorke: Kirstin Hauzen / Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković