1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Berlinale

Prvi Berlinale održan je još u sred ruševina. 6.juna 1951 prikazana je «Rebeka» Alfreda Hičkoka, Američka glumica Džoan Fontejn zakoračila je preko prvog «Crvenog tepiha». Nemačka je šest godina nakon rata htela da uhvati priključak sa svetom i u domenu kulture.

Zlatni Medved

Zlatni Medved

U 50 tim godinama festival se brzo razvio kao medjunarodno sastajalište svetske kinematografije. Nemački film je tada bio slavljen od publike. Holivud i druge filmske nacije, kao i veliki studiji iz Nemačke slali su njihove zvezde...Preko Crvenog tepiha koračali su Sofija Loren i Erol Flin, Hans Albers i Hildegard Knef, kako bi reklamirali nove filmove.

Berlinale je tako postao pozornica sa koje se sjaj filmskog sveta predstavljao širokoj publici. Sa ponosom je jedan od dugogodišnjih direktora Berlinala Moris de Hadlen predstavljao...

«Šon Koneri, Džoni Dep, Antoni Hopkins.»

Festival se u 60 razvio u sastajalište filmskih umetnika. Režiseri poput Žan Lik Godara ili Fransoa trifoa predstavljali su u Berlinu svoja nova dela. 1970 došlo je do krize. Protesti 68. i Vijetnamski rat ostavili su tragove i na festivalu.

Nakon ovih nemirnih godina etabliralo se nadmetanje za nagrade Srebrnog i Zlatnog medveda, i takozvani forum. U ovoj sekciji su pre svega parikazani filmovi dokumentarnog i eksperimentalnog karaktera.

Festivvali u Kanu, Berlinu i Veneciji bili su jedni drugima konkurencija u nadmetanju ko će predstaviti a velike zvezde. Diter Koslik koji je par godina bio direktor Belinale je bio majstor svog zanata.

«To je posao u kojem odnosi igraju važnu ulogu, u kojem čovek mora zaista da upozna mnogo ljudi i da razume. Moraju se govoriti jezici i posedovati izvesna strast prema takvom poslu.»

Berlinale je takodje uvek bio i politički festival. Pre svega u 70. i 80. tim godinama slovio je kao mesto prikazivanja istočnoevropske kinematografije. Mnogi koji su u svojim zemljama bili osporavani, u bivšem Sovejstskom savezu, ili DDR, doživljavali su u Berlinu svoju medjunarodnu premijeru.

Ove godine francuski film o Edit Pjaf otvoriće takmičarsku konkurenciju. Izmedju ostalih filmova biće prikazana dela Sodeberga, Augusta i Klinta Istvuda. Iz Nemačke ostvarenja Kristiana Petzolda, iz Austrije Rucovitckog.

Počasni Mdedved odlikovanje za životno delo pripašće američkom redidetlju Arturu Penu koji je 60 godina sa «Boni i Klajd» napravio reevoluciju u američkim bioskopima.

A. Kurten