Berlinale: „Čovek zvani hrabrost“

14 godišnja devojčica Mati Ros ima lice kao od porcelana i kikice, i gotovo se nikada ne smeje. Njen otac je ubijen; ona želi osvetu, i oslanja se na pomoć šerifa i pijanice Rustera Kogburna.

Kogburn nosi povez na jednom oku, mnogo pije i poznat je kao beskrupulozni revolveraš. U ulozi ovog vestern-antiheroja je Džef Bridžis, što je dobar izbor: njegova opuštenost i nemarnost su autentični, mada toliko šuška kad priča da ga je povremeno teško razumeti. Zato je na konferenciji za novinare rekao da je dobro što je film titlovan. „Na sreću postoje titlovi“, rekao je Bridžis.

Uopšte, konferencija za novinare na kojoj sede glumci Džef Bridžis, Hejli Stenfeld i Džoš Brolin, a uz njih režiseri – braća Koen, mora biti razbarušena. Svi oni su na novinarska pitanja odgovarali ili kikotanjem ili lakonskim izrazima koji znače sve i ništa.

Film braće Koen nije prvi rimejk istoimenog klasičnog vesterna sa Džonom Vejnom iz 1969. godine. U stvari, to i nije rimejk, kako je to novinarima objasnio Etan Koen.

„Za nas ova nova verzija starog filma, koji smo, doduše gledali, ali još dok smo bili deca. Otada ga nismo više gledali i gotovo ga se više ni ne sećamo. Naš film smo snimili pre svega zbog toga što smo bili oduševljeni romanom koji je poslužio kao njegov literarni predložak. Da budem iskren, prvi film je za naš rad bio potpuno irelevantan“.

Veliko otkriće ovog filma je 14-godišnja Hejli Stenfeld, koja je u većini scena prosto zasenila slavne muške kolege poput Džefa Bridžisa, Džoša Brolina ili Meta Demona.

„Čovek zvani hrabrost“ je nominovan za 10 „Oskara“. Ovaj film je do sada najveći komercijalni uspeh braće Koen u SAD. Ostaje da se vidi koliko će oduševiti i evropsku publiku.

U nastavku: Šta je sve na repertoaru 61. Berlinala?

Prošle godine svečano je proslavljeno 60 godina Berlinala. Lep povod i lepa proslava, mada pomalo iscrpljujuća. Upravo zbog toga će ovogodišnji festival biti mirniji. Barem tako kaže direktor Berlinala Diter Koslik: „Vratićemo se na početak i pokušaćemo da napravimo drugačiji program. Pokušaćemo da otkrijemo nove forme i tendencije u svetskom filmu. U takve filmove spadaju i filmovi u trodimenzionalnom formatu. Četiri takva nalaze se na našem službenom programu.“

Jedan od tih filmova je ostvarenje Vima Vendersa „Pina“ koje govori o čuvenoj koreografkinji Pini Bauš, koja je umrla 2009. godine. Film će biti prikazan van zvanične konkurencije. Ove godine će u Berlinu biti prisutan znatno manji broj poznatih reditelja, ali će zato biti daleko više autora koji su u Berlin doneli svoje prvence. Među njima ima veliki broj veoma mladih autora. Filmovi se tematski fokusiraju na dve sfere, priče o životu parova i nasilju. Diter Koslik kaže:

„Govore o mogućnostima bega iz spirale nasilja i njenom sprečavanju. Možda je to moguće postići upravo kroz priče o parovima o kojima mi govorimo. Priče o životu parova nikad nisu sasvim privatne, pre je reč o nekoj vrsti nemogućnosti približavanja i ljubavi. Reč je o univerzalnom gubitku na svetskom nivou, o nemogućnosti ostvarivanja veza.“

U svakom slučaju, gledaoci neće imati mnogo razloga za smeh dok budu gledali filmove o krvnoj osveti u Albaniji, vojnoj hunti u Argentini, sukobima humanitarnog radnika ili Černobilu. Uostalom, Berlinale i otvara film čija se radnja bavi potragom za ubicom. Umiruje činjenica da je reč o filmu „Čovek zvani hrabrost“ braće Koen. Reč je rimejku poznatog filma Džona Vejna, Maršal. Drugim rečima, gledaocima je zagarantovana dobra zabava i ozbiljno umetničko delo, kao i nekoliko svetskih zvezda na crvenom tepihu.

Na ovogodišnjem Berlinalu jedno mesto će ostati prazno. Iranski reditelj Džafar Panahi, član ovogodišnjeg žirija nije mogao ili bolje reći smeo da dođe. Panahi je osuđen na šest godina zatvora, a u razdoblju od 20 godina zabranjeno mu je da piše scenarije, režira i producira filmove, da putuje u inostranstvo i da daje intervjue domaćim i stranim novinarima. Panahi je službeno osuđen zbog "zavereničkog okupljanja i antirežimske propagande", a šestogodišnju kaznu dobio je još jedan reditelj, Muhamed Rasoulof. Diter Koslik, direktor Berlinala tim povodom kaže:

„Zbog presude Džafaru Panahiju i Mohamedu Rasoulofu, odlučili smo da prvog dana festivala 11. februara, prvi od 16 filmova koji se nalaze u konkurenciji za glavnu nagradu festivala, zamenimo filmom „Ofsajd“ Džafara Panahija, koji je nagrađen Srebrnim medvedom“.

Ovim činom Berlinale je poslalo signal. Diter Koslik kaže da festival ne sme da dopusti da se sloboda mišljenja ograničava drastičnim merama. Niti da filmski autori zatvorskim kaznama bivaju nagrađeni za filmove koje još nisu uspeli ni da snime. Neki drugi autori, koji su filmove snimali u Kini zbog straha od represalija, nisu želeli da prikažu svoja ostvarenja u Berlinu, kaže Kristof Terhte, direktor foruma Novog filma

„Kinezi se naravno trude da budu prisutni na međunarodnom tržištu ali se isto tako trude da kontrolišu šta na to isto tržište dolazi. Filmovi koji su nama interesantni, koje su snimali renomirani, nezavisni autori često se ne puštaju na festivale. To je veoma tužna situacija, ali nas to neće navesti da prikažemo veći broj loših filmova koji nam se nude. Ostajemo pri svom stavu da prikazujemo filmove po svom izboru.“

Među takvim filmovima se programu ovogodišnjeg Berlinala nalaze uzbudljiva otkrića iz Češke, Poljske i Latinske Amerike. Takođe, Berlinale će u okviru sekcije „Kulinarskog filma“ predstaviti film „ Daj šansu hrani“, zatim ambiciozne filmove za decu i mlade koji promovišu nove talente iz celog sveta.

Kao i svake godine biće slavljeni stari majstori poput švedskog reditelja Ingmara Bergmana i nemačkog glumca Armina Milera Štala. Biće prikazani veoma kratki filmovi kao i veoma neobični. Poput 95. minutnog filma „Život u danu“ u kome je Britanac Kevin Mekdonald sakupio 80 hiljada video poruka sa YouTuba. U filmu su prikazani odlomci iz života ljudi iz 197 zemalja.

Autori: N. Vojcik, S. Bartlik, S. Bojić, Ž. Bašić

Odg. urednik: J. Leon