Berlin – obećani grad za mlade Izraelce

„The Place to be – be Berlin“. Ko god ovih dana šeta ulicama Tel Aviva ne može a da ne uoči taj slogan koji sa brojnih plakata (na fotografiji gore) poziva na manifestacije u sklopu dana Berlina u izraelskoj metropoli na moru. Ali tom festivalu u organizaciji lokalnog Geteovog instituta reklama u stvari i ne: trenutno je u Tel Avivu dovoljno reći Berlin i pažnja prisutnih je zagarantovana.

Braća po žurkama: Tel Aviv i Berlin

I zaista, čini se da je trenutno u Izraelu u modi sve što ima veze sa Nemačkom. I to naročito među mladima. Gotovo da i nema ljudi kojima trenutno neko iz kruga poznanika ili rodbine ne boravi u Nemačkoj. Berlinske „hip-četvrti“ poput Prenclauer berga ili Fridrihhajna tema su broj jedan među mladim žiteljima izraelskih metropola. Prema zvaničnim podacima, samo u Berlinu trenutno boravi oko 18.000 mladih Izraelaca, a taj broj svakodnevno raste. Broj turističkih poseta Nemačkoj prošle godine je porastao za 23 odsto. Mnogi, čini se, svoj kraći boravak nameravaju da produže. Kursevi nemačkog na Geteovim institutima u Tel Avivu i Jerusalimu zauzeti su mesecima unapred.

Jedan od razloga zbog kojeg se Berlin i Tel Aviv osećaju kao zbratimljeni gradovi je i, kako objašnjava jedan posetilac kluba „Block“ u kojem u sklopu berlinskog kulturnog festivala nastupa jedan berlinski disk džokej, leži u činjenici da oba grada vole žurke. Ko god je duže vreme boravio u Berlinu, tu tvrdnju mogao bi da okarakteriše kao površnu. Berlin jeste grad koji doduše profitira od nemačkoga privrednog uzleta, ali radnih mesta, pogotovo za mlade kreativce, ni u Berlinu nema na pretek. I troškovi života, pre svega stanarine, u poslednje vreme su postale sve samo ne pristupačne onima koji se odluče za život slobodnog kreativca.

Bekstvo od izraelske svakodnevice

Za mnoge mlade Izraelce Berlin je u suštini mesto gde mogu da se opuste i pobegnu od izraelske svakodnevice koja samo turistima može da deluje idilično. Iako za mnoge moderno, izraelsko društvo je u svojoj suštini još uvek veoma tradicionalno. Od mladih se očekuje da se striktno drže zacrtanih stanica u biografiji: škola, vojni rok, fakultet, brak. Tome treba pridodati i stegu verskih običaja koja se ne može izbeći ni u modernom i svetovnom Tel Avivu. Onaj ko kritikuje izraelsku svakodnevicu po pravilu nailazi na duboko nerazumevanje okoline.

„Najbolje u Berlinu je što se čovek oseća slobodno“, kaže Tal Šamija, mladi izraelski naučnik koji od 2001. redovno posećuje nemačku prestonicu. „Čovek tu može da se skoncentriše na sopstveni život i sve je mnogo jednostavnije“.

Holokaust zaboravljen?

Ipak, pitanje koje mnogi još uvek otvoreno postavljaju, odnosno pitanje istorijskog odnosa Nemaca i Jevreja, itekako je prisutno. Međutim, dok je još pre koju godinu za mnoge Izraelce holokaust bio razlog zbog kojeg nikada ne bi nogom kročili na nemačko tlo, danas unuci i praunuci žrtava nacističkog terora, toj temi drugačije pristupaju. „Obe zemlje rade na suočavanju s prošlošću. Ljudi pokušavaju da pronađu razumevanje za stavove jednih i drugih. Čini mi se da većina pravi razliku između istorijskih događaja i današnjice“, govori Tal Šamija.

Za mnoge mlade Izraelce došao je trenutak da se ispod tog dela nemačko-izraelske istorije podvuče crta. No u samom Izraelu sve su glasnije kritike na činjenicu da mladi sve manje znaju šta se u Nemačkoj događalo za vreme vladavine nacionalsocijalista. To upotrebljavaju i neki konzervativni političari, poput ministra finansija Jaira Lapida, koji kritikuju mlade Izraelce koji su „spremni da odbace jedinu zemlju koju Jevreji imaju, samo zato jer su se udobno smestili u Berlinu“. Mladi Izraelci u Berlinu gledaju na takve izjave sa distancom. „On ne zna o čemu priča. Ako mi zemlja ne da ono što mi je potrebno za normalan život, onda nisam ni obavezan da tu ostanem“, zaključuje Tal Šamija.

Autori: Ulrike Šlajher / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković