Beograd traži put iz ćorsokaka „Kosovo“

Evropska unija pozvala je u ponedeljak Srbiju i Kosovo da se nakon objave savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde (ICJ) okrenu razgovorima, ističući da im je budućnost u Evropskoj uniji. Tom temom bavi se list Kelner Štatancajger:

„Beograd je spreman da okonča blokadu prijema Kosova u međunarodne institucije i nudi mu ponovne pregovore o statusu. Zauzvrat je predsedniku Borisu Tadiću potrebna odgovarajuća formula koja će mu omogućiti organizovano povlačenje. Međutim, ponovni početak pregovora nije ono što Beograd zaista želi. On više priželjkuje da ga neko uzme za ruku i izvede iz ćorsokaka u kojem se našao nakon svog tvrdokornog držanja.

Došlo je vreme da EU pokrene inicijativu. Postoji mnogo mogućnosti da se nađe izlaz: Beograd i Priština mogu, na primer, naći bilateralno rešenje, kao što su to nekada učinili Vili Brant i Erih Honeker. Trenutno vlada takvo raspoloženje. Bolja prilika se uskoro neće ukazati.

I Kosovo bi moglo da profitira od jednog kreativnog rešenja. To ne bi samo značilo da bi ova država bila konačno primljena u Organizaciju Ujedinjenih nacija (OUN). Kosovski Albanci moraju, ukoliko žele da se približe EU, i sami biti više zainteresovani da članice EU pronađu zajednički stav prema njihovoj državi. Nažalost, ništa ne ukazuje na to da su odgovorni u Prištini to shvatili.“

O odluci srpske Skupštine

Ugledni nadregionalni list Frankfurter algemajne cajtung preneo je odluku Skupštine Srbije: „Na kraju sednice koja je trajala više od dvanaest sati, Skupština je ovlastila srpsku vladu da Generalnoj skupštini UN podnese rezoluciju čije bi usvajanje otvorilo put da se kroz pregovore dođe do kompromisnog rešenja za Kosovo. Protiv je bila stranka bivšeg premijera Vojislava Koštunice koja se zalaže za oštriji postupak, kao i liberalnog vođe opozicije Čedomira Jovanovića koja beogradsku politiku prema Kosovu označava kao promašenu jer Srbija, kako je obrazloženo, ne treba da prizna nezavisnost Kosova, ali treba da prizna činjenicu proglašenja kosovske nezavisnosti.

Vođa opozicione Radikalne stranke Tomislav Nikolić je podržao plan Vlade, ali oštro kritikovao „neuspeh“ pred Međunarodnim sudom pravde. Bivši jugoslovenski ministar spoljnih poslova Vuk Drašković je prethodno tražio da se Srbija više založi za približavanje Zapadu. On smatra da kosovski Srbi svoje ekonomske, kulturne i duhovne veze sa Srbijom mogu ostvariti samo ukoliko Srbija bude intenzivnije sarađivala sa EU. Drašković smatra da srpska Vlada svoju strategiju mora da prilagodi realnim ciljevima“, prenosi Frankfurter algemajne cajtung.

Priredila: Belma Fazlagić-Šestić

Odg. urednik: Nemanja Rujević