1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Benzin od uglja

U vreme kada cena nafte varira oko sto dolara za barel, mada je povremeno bila i preko 140, Kina i Južna Afrika proizvode gorivo za 40 dolara po barelu – od uglja. I to na osnovu tehnologije smišljene u Nemačkoj.

default

Ispitivanje goriva dobijenog od uglja

Ugalj kao osnova za proizvodnju benzina postaje sve značajniji svuda u svetu. Za profesora Franc-Jozefa Vodopiu, generalnog sekretara Udruženja rudnika kamenog uglja, razlog je sasvim jasan:

„Ugalj je sve više na ceni zbog velike potražnje nafte i njenog poskupljenja. To je ugalj učinilo ponovo zanimljivim. A rezerve uglja su mnogo veće od rezervi nafte“, kaže Vodopia.

Sve vrste uglja

Ugalj se postupkom hidriranja pretvara u gorivo, o čemu profesor kaže:

„Ranije se koristio pre svega lignit. Danas, zahvaljujući rezultatima istraživanja Instituta Maks Plank u Milhajmu, može da se koristi svaka vrsta uglja. Dobija se tečnost koju je, zahvaljujući najnovijim saznanjima i tehnologiji, moguće direktno rafinisati tako da više nije potrebna rafinerija. Dobijaju se proizvodi koji direktno mogu da se iznesu na tržište. Postupak se naziva direktna hidracija – ugalj se pretvara u tečnost“, kaže Vodopia.

Fabrika za preradu uglja u benzin postojala je do 2004. u Nemačkoj, ali je onda prodata Kini, gde i danas radi. Tokom sledećih godina Kinezi će uložiti 15 milijardi dolara u izgradnju takvih postrojenja i procenjuje se da će se iz uglja dobivati 16 miliona tona derivata. U SAD planira se izgradnja 11 postrojenja, jer najnovija tehnologija omogućava rentabilnu proizvodnju.

Jeftinija postrojenja

Deutschland Tankstelle Benzin und Diesel gleich teuer

Malo ko veruje u barel za 60 dolara: Cene goriva na jednoj pumpi u Nemačkoj

Do pre nekoliko godina u Nemačkoj se procenjivalo da izgradnja takvog postrojenja košta oko šest milijardi evra, ali je u međuvremenu cena značajno pala, kaže profesor Vodopia i dodaje:

„Kao udruženje proizvođača uglja pažljivo pratimo kretanja na tržištu. U SAD troškovi izgradnje sada iznose između 3,5 i četiri milijarde dolara za postrojenje koje bi proizvodilo 50 hiljada barela dnevno“.

Ta investicija bi se isplatila pod uslovom da cena barela nafte ne padne na 60 dolara, u šta gotovo niko ne veruje.

Neke zemlje, kao na primer Kina, opredeljuju se za izgradnju ovakvih postrojenja i zbog sve manjih rezervi nafte. Vodopia kaže:

„Kina grabi napred koracima od sedam milja, koristi sva najnovija tehnološka saznanja u svetu, uključujući i nemačka, i primenjuje ih u praksi. U skoroj budućnosti tamo će biti pušteno u pogon sedam postrojenja“.

Uspešni Južnoafrikanci

Južnoafrička kompanija Sasol godišnje od 45 miliona tona uglja dobija oko 58 miliona barela goriva po ceni od 25 dolara za barel. Gorivim iz uglja danas se zadovoljava trećina potreba zemlje. U Australiji će se od uglja uskoro proizvoditi 25 miliona barela goriva godišnje. Međutim, investitori u Nemačkoj su uzdržani i to ne samo zato što se nadaju da će cena nafte pasti. Vodopia kaže:

„Prilikom proizvodnje goriva od uglja oslobađa se dvostruko više ugljendioksida nego kada se ono dobija od nafte. Tu se postavlja pitanje ne mora li se onda taj ugljendioksid skladištiti kao kod proizvodnje električne energije od uglja“?

Cenom, gorivo od uglja već danas može da konkuriše benzinu i dizelu od nafte. Letos je proizvodnja litre benzina koštala 65 centi, a dizela 80. Profesor Vodopia smatra da je po toj ceni moguće proizvesti dizel i super i od uglja.

  • Datum 07.10.2008
  • Autor K. Dojze
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FVOh
  • Datum 07.10.2008
  • Autor K. Dojze
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FVOh