Benedikt XVI između dijaloga i dogme

U kom pravcu Benedikt XVI vodi crkvu? Profesor moralne teologije Eberhard Šokenhof smatra da Jozef Racinger još nije pronašao temu za svoj pontifikat. „Niz spornih akcija, s teološkog aspekta, bude sumnju da će crkva pod njegovim vođstvom zaista biti efikasnija u budućnosti, ili da će zastoj reforme, koji postoji već 30 godina, obeležiti i ovaj pontifikat“, kaže Šokenhof.

Zatezanje užeta između dijaloga i dogme – tako bi se moglo definisati Benediktovo vreme na čelu Rimokatoličke crkve. U svom govoru 2005. pred kardinalima Konklave, jasno se založio za međureligijski dijalog. Godine 2006. je na Univerzitetu Regensburg kritikovao islam. Taj govor mu je bio brzo oprošten. Ipak, 2007. Benedikt odobrio je jedan dokument kongregacije za veru koji evangelističkoj crkvi poriče da je crkva „u pravom smislu te reči“. Bivša predsednica Saveza Evangelističke crkve Nemačke, biskupkinja Margot Kesman govorila je o „tragediji“. Čak su i teolozi, verni papi, odmahivali glavom.

Otkloniti zastoj u reformama

Odluka pape Benedikta XVI da u okrilje crkve vrati četvoricu biskupa, pripadnika bratstva Svetog Pija Desetog, a među njima i biskupa koji je poricao holokaust, izazvala je krizu u katoličko-jevrejskim odnosima. Teolog Volfgang Bajnert kaže da je papa platio previsoku cenu za verovatno neostvarivo pomirenje sa tradicionalistima. Papa je ponudio ravnopravnost biskupima koji ne prihvataju učenje crkve.

Ako su kardinali izabrali Jozefa Racingera za papu da bi nastavio kurs Jovana Pavla II, onda Benedikt ispunjava očekivanja. Ipak, poslednjih pet godina su pokazale, da tako dalje ne ide, kaže Bajnert. „Moramo da učinimo nešto novo, moramo da otklonimo zastoj reforme o kojoj se toliko govori, i upravo bi to moglo pozitivno da obeleži ovaj pontifikat.“

Autorke: Antje Dehert / Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković