1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Belgija pred podelom?

U Belgiji je uvek aktuelno neslaganje Valonaca i Flamanaca. Kriza u zemlji je delimično stabilizovana, ali pitanje podele ostaje. U sredu se nastavljaju pregovori o reformi ustava, sa malim izgledima za kompromis.

Brisel u sumrak

Možda samo Brisel bude razlog za očuvanje Belgije?

Ima televizijskih emisija na flamanskom i francuskom, u bioskopima se filmovi prevode ina jedan i na drugi jezik, po ulicama je sve označeno na oba jezika. Brisel je dvojezični grad. Ali, Flamanci i Valonci ovde više žive jedni pored drugih, nego jedni sa drugima, kaže Veronik Lamken, šefica političkog resora najvećeg belgijskog dnevnika L soar ( Le soir). Ona pripada valonskoj većini.

“Sv e se ređe dešava da Flamanci i V alonci zaista komuniciraju jedni s drugima. Ima jako malo zajedničkog, gledamo različite televizijske programe, interesuju nas drugačije stvari . Živimo u dva različita sveta. Stalo nam je do Belgije. Ali, šta nas zaista vezuje za Flamance? U stvari ne baš mnogo, da budem iskrena.“

Strah Valonaca

U sredu se nastavljaju pregovori o reformi ustava. Pet flamanskih i šest valonskih predstavnika pokušaće konačno da postignu saglasnost. Belgija se možda nalazi pred odlučujućim preokretom, kaže Veronik Lamken.

Sever zemlje, znači Flandrija, želi veću samostalnost. Cilj ove reforme je da se ojača autonomija pojedinačnih regiona i opština. Pitanje je koliko će daleko ići ta samostalnost. Da li je reč samo o oblastima kao što su tržište rada, porezi ili više od toga? Strah na valonskoj strani je da Flamanci u stvari teže otcepljenju.

Za siromašnije valonske oblasti njihovo otcepljenje bi značilo privredni pad. Bez transfera novca sa bogatog severa na siromašniji jug sadašnji standard života u Valoniji i u glavnom gradu Briselu ne može se održati. Prema rezultatima najnovijih istraživanja javnog mnjenja sve više Valonaca prihvata ideju o otcepljenju. Ali, Veronik Lamken sumnja da će Flamanci to odista učiniti.

“Mislim da je taj scenario u najmanju ruku verovatniji, nego pre dve godine. Ali, takođe mislim da će Flama nci najpre biti zadovoljni reformom države. Postoji jedna sporna tačka - to je Brisel. F lamanci ne mogu i neće da se odreknu Brisela. To je glavni grad Evrope, jedini grad u Belgiji koji ima međunarodni značaj. A Flamanci znaju da ne bi dobili Brisel, ako bi došlo do podele Belgije. Velika većina u ovom gradu su naime frankofoni, oko 90 odsto stanovnika.”

  • Datum 08.10.2008
  • Autor Anke Hagedorn
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FWGF
  • Datum 08.10.2008
  • Autor Anke Hagedorn
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FWGF