1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Bela knjiga o crnim danima hrvatskih novinara

U Zagrebu je predstavljena „Bela knjiga – hronika pretnji i napada na novinare 1990 – 2011.“ Reč je o 70 slučajeva u kojima su hrvatski novinari bili žrtve premlaćivanja, pretnji smrću, uvreda i fizičkih nasrtaja.

default

Naslovna strana Bele knjige

U prostorijama Hrvatskog novinarskog društva predstavljeno je delo koje svedoči da je posao novinara, fotoreportera i snimatelja u Hrvatskoj, profesija s priličnom dozom rizika. Delo nazvano „Bela knjiga – hronika pretnji i napada na novinare 1990 – 2011“ govori o polomljenim prstima i polupanim novinarskim glavama. Još konkretnije, o 70 slučajeva u kojima su novinari, fotoreporteri i snimatelji bili žrtve pretnji smrću, batinanja, uvreda i fizičkih nasrtaja.

Statistika kaže da je od 70 zabeleženih slučajeva, njih 50 prijavljeno nadležnim organima. U 28 slučajeva još nisu otkriveni počinioci, 11 je rešeno, a šest je u postupku. Međutim, bilo je primera u kojima su napadnuti novinari odbili da učestvuju u tom zborniku ne želeći da se prisećaju nemilih događaja. Od spomenutih 70 slučajeva, u njih 29 novinari, fotoreporteri i snimatelji bili su žrtve fizičkog nasilja.

Kroatischer Journalist Drago Hedl bei der Prästentation Weisses Buch - Chronik der Bedrohungen und Verfolgungen der Journalisten 1990-2011

Drago Hedl

Otvorena sezona lova na novinare

Na novinare se udaralo i pre demokratskih promena, ali je takva praksa među lokalnim moćnicima i kriminalnim bandama dobila zamah tokom ranih 90-ih, a potom se nastavila kroz dve naredne decenije. Osječki novinar Drago Hedl podseća da medijski radnici u manjim sredinama često ne bi ni prijavljivali nasilje i neugodnosti kojima su bili izloženi. Hedl ističe da se nasrtaj na novinara tretira kao napad na bilo koju drugo fizičko lice, a takvoj praksi bi trebalo da dođe kraj.

„Pokušaji da se napadi na novinare zakonski oštrije sankcišu nikada nisu urodili plodom. Oni koji o tome odlučuju, smatrali su da novinarima ne treba neka posebna zaštita. Bojimo se da nije daleko od istine da neki i danas misle da nije loše da novinari dobiju malo po glavi jer će nakon toga biti oprezniji, pažljiviji, a možda će odlučiti da u neke teme nije pametno zabadati nos“, kaže Hedl.

Kad bi se napadač kojim slučajem i otkrio, sud bi takvo nedelo, po pravilu, blago kažnjavao, svedoči Hedl. „Za prijetnje smrću uglavnom se izriču uslovne kazne, ali nisu retki ni slučajevi da nasilnici prođu bez ikakvih sankcija. Blagonaklonost pojedinih sudija prema napadačima na novinare mogla bi da se objasni društvenom klimom u kojoj su novinari samo dobili ono što su tražili jer da nisu čačkali po korupcionaškim aferama, kriminalu, raznim političkim prljavštinama ili ratnim zločinima ništa im se loše ne bi dogodilo“, kaže Hedl.

Kao što je poznato, po neugodnim temama čačkao je i po glavi dobio novinar Jutarnjeg lista Dušan Miljuš. Ipak, on upozorava da neprijatelji poštenog novinarstva ne vrebaju samo izvan redakcija, već čuče i u njima. Miljuš je istakao da su se iz medija sistematski uklanjali oni novinari koji su imali dugo pamćenje, sposobnost povezivanja činjenica i donošenja određenih zaključaka. On se nada da će Bela knjiga moći da posluži i kao podsetnik da se hrabrošću, ličnom žrtvom i profesionalnošću mogu pomerati granice profesije i menjati društvo nabolje.

U nastavku: Novinarske slobode gore nego 90-ih