Bekstvo na sever, bekstvo na jug

Mada je rođen u Hamburgu (1948), Bodo Kirhof objavljuje uglavnom u Frankfurtu još od svoje prve knjige (1979). Studirao je u metropoli na Majni i živi tu u periodima kada nije u svom drugom domicilu na jezeru Garda u Italiji. Uz to on je veliki fan frankfurtskog fudbalskog prvoligaša. Zato nije čudo da je vest o tome da je dobio ovogodišnju Nemačku književnu nagradu naišla na oduševljenje baš u Frankfurtu gde je trenutno u toku najveći sajam knjige na svetu.

Nagrađena prozna knjiga se zove „Widerfahrnis“ i ostali jezici muku muče da nađu adekvatan prevod ove nemačke reči koja je tačno između „događaja“ i „iskustva“. Neki vas događaj „spopadne“ pa to posle postane iskustvo. E, Kirhofu je u knjizi važna ta „spopadnutost".

Njegovi glavni protagonisti, bivši izdavač i njegova partnerka, oboje u šestoj deceniji života, odlaze na jug, u Italiju, da još jednom udahnu sunce, avanturu, možda i obnove ljubav.

Onda ih na Siciliji „spopadne" svet – svetskoistorijska drama biblijskih razmera: Izbeglice! Ali Kirhof nije napisao knjigu o tim epskim razmerama mediteranske drame. Napisao je novelu sa kamernom atmosferom. Namera mu je bila, kako kaže, da nađe skromni ali tačan jezik za nešto za šta je „naš javni jezik otrcan i isceđen“.

Osim u aktuelnoj knjizi, Kirhof je i u svoja dva poslednja romana („Želja i melanholija" i „Ljubav u grubim crtama") smestio u Italiju.

Impuls za nastanak nagrađene knjige osetio je u italijanskoj stvarnosti. Jedna devojčica je prosila na ulici: „To što sam video na tom putovanju urezalo se u mene. To je naposletku imalo nečega veoma postiđujućeg. Bio sam bespomoćan. Tako je počelo pisanje."

Žiri je zanemario činjenicu da je sâm izdavač nagrađenu knjigu nazvao novelom, a Nemačka književna nagrada se dodeljuje za roman. Ako preuzmemo definiciju velikog književnog kritičara Rajha-Ranickog, da je roman prozni tekst od najmanje 200 stranica, onda ova knjiga to, strogo uzev, i nije. Žiri je ipak bio impresioniran jer je Kirhof napisao „višeslojan tekst, koji na majstorski način prepliće politička i privatna pitanja“.

U svakom slučaju, Kirhofu je uspelo da opiše susret dve melanholične osobe koje „nemaju zajednički cilj ali idu u istom pravcu“, prema mestu čežnje mnogih Nemaca, prema italijanskom jugu, i ljudi koji putuju u obrnutom smeru, prema mestima svojih nadanja i čežnje, na sever.