Behštajn i kineska glad za klavirima

C. Behštajn (C. Bechstein) je zvučno ime s dugom tradicijom. Pre gotovo 160 godina graditelj instrumenata Fridrih Vilhelm Karl Behštajn osnovao je svoju fabriku klavira u Berlinu. Među ljubitelje njegovih instrumenata spadaju Franc List, Rihard Vagner i Klod Debisi, kao i carski i kraljevski dvorovi po čitavoj Evropi. Izgleda da je nešto od tog sjaja ostalo sačuvano do danas.

U Behštajnu danas govore o „najplemenitijim biserima nemačke kulture instrumenata“. Karl Šulce, koji to preduzeće vodi već 30 godina, smatra da čak i laik za muziku može da uoči razliku između Behštajnovog i nekog drugog klavira.

Svakom prema mogućnostima

U dve fabrike u Nemačkoj i Češkoj godišnje se proizvede više od 4.500 instrumenata, od toga 30 do 50 klavira. Njihove cene kreću se između 30.000 i 300.000 evra. Ta viša cena odnosi se na koncertne klavire građene prema posebnim željama. Nekada cena doseže i milion i po evra, kao recimo za klavir koji se trenutno gradi u Zajfenersdorfu i koji će iduće godine biti isporučen naručiocu. Jeftinije klavire, koji koštaju od 5.000 evra pa naviše, firma pravi u Češkoj pod imenom „V. Hofman“ (W. Hoffmann).

Naravno, ima i mušterija koje nemaju 5.000 evra za klavir. Da bi i njih zadovoljila, firma je započela saradnju s kineskim proizvođačem klavira „Hailunom“. Ti klaviri, rađeni prema nemačkom konceptu, koštaju manje od 5.000 evra. „Na taj način možemo da ponudimo nešto što košta manje od 5.000 evra i sigurno ćemo naći kupce, ne samo u Kini nego i drugde u svetu“, kaže Karl Šulce.

Nije sve iz Kine

Klaviri proizvedeni u Kini nosiće pečat „Bechstein Quality System“, ali se neće pojavljivati pod imenom Behštajn već „Cimerman“ (Zimmermann). Pod tim imenom je Behštajn do nedavno u Nemačkoj proizvodio jeftinije instrumente. Šulce se nada da će se za dve-tri godine godišnje prodavati oko 5.000 klavira proizvedenih u Kini. Nemački stručnjaci trenutno rade na razvoju menadžmenta kvaliteta u fabirici Hailun.

Da li Karl Šulce strahuje od transfera znanja o proizvodnji klavira u Kinu? Ne može se sve da se spreči, „ali može se raditi tako da se uključe određene komponente iz Nemačke ili Evrope, koje su zaštićene, na primer određene procese proizvodnje i imena“, kaže Šulce.

Trenutno Behštajn u Kini godišnje prodaje između 500 i 600 klavira, jer se u toj zemlji na uvoz instrumenata plaća carina od 45 odsto. Pored toga, u Kini ima više od 100 proizvođača klavira, u Nemačkoj samo još deset. U čitavom svetu se godišnje proizvede oko 450.000 klavira, od toga se dve trećine proda u Kini. Ona je tako i najveći proizvođač i najveći kupac klavira.

Zadovoljiti kinesko tržište

Prošle godine (2011.) promet fabrike klavira Behštajn, koja u Nemačkoj i Češkoj zapošljava 340 ljudi, iznosio je 34,6 miliona evra, pet odsto više nego godinu dana ranije. Dobit je udvostručena na 2,2 miliona evra. Poslovanje u Aziji trebalo bi da to dodatno poboljša. Prema nekim istraživanjima, 80 miliona Kineza ima želju da nauči da svira klavir, kaže Pulce.

„Polazimo od toga da će u idućih pet do deset godina procenat onih koji žele sebi da priušte bolji instrument biti oko deset odsto. To bi, prema današnjim brojkama, bilo oko 25.000 instrumenata“, kaže Šulce. On očekuje da bi Behštajn mogao da osvoji petinu tog tržišta ili 4.000 do 6.000 klavira.

Autori: Sabine Kinkarc / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković