1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Beč i njegovi klijenti na Balkanu

Srbija se ne osvrće na sankcije EU Rusiji i nastavlja posao sa „Južnim tokom“, Albanija uskoro kandidat za članstvo u EU i šta je ministar Dačić izjavio u Beču… To su neke od tema štampe na nemačkom jeziku.

Srbija, zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, za sada se ne obazire na to što je ton između EU i Rusije zbog Ukrajine postao neprijateljski. Ipak, sankcija neće biti, piše austrijski Prese:

„Dok Evropska unija razmišlja da zamrzne projekat izgradnje ruskog gasovoda 'Južni tok', u Srbiji se problemi između Rusije i Unije, koji su dostigli vrhunac sa krizom u Ukrajini – 'ne konstatuju'. Tamo bi izgradnja gasovoda trebalo bi da počne u julu, potvrdili su prošle nedelje Aleksandar Siromjatin, direktor 'Gazproma0 za međunarodne projekte i Dušan Bajatović, šef srpske gasne kompanije 'Srbijagas'.“

Kredit „Gazproma“

„'Gazprom' i 'Srbijagas' su osnovali kompaniju 'Južni tok Srbija'. Pitanje je prvo bilo da li Srbija sebi uopšte može da priušti taj poduhvat, ali sada 'Srbijagas' dobija kredit od 'Gazproma' u iznosu od 175 miliona evra. Srbija je veoma zavisna od ruskog gasa. 'Gaspromnjeft', ćerka-firma 'Gazproma', preuzela je skladišta gasa Banatski Dvor, što zapravo znači da su preuzete gasne rezerve zemlje.“

„Kada je reč o politici prema Ukrajini, Evropska unija bi htela da joj saveznici budu 'na liniji'. Srbija se oseća sateranom u ćošak. Ta zemlja koja pristupanje EU može očekivati najranije 2020, strahuje da bi mogla sebi da naškodi ako bi se priključila sankcijama Unije protiv Rusije. Jer, ako Rusija Evropi zavrne slavinu za gas, EU može lako da se snađe, međutim Srbija od toga ne bi imala ništa.“

„Vladimir Marković, savetnik konsultantske firme 'Serbia Energy' kaže da je projekat gasovoda jedan od stubova tradicionalno bliskih odnosa između Srbije i Rusije. Pitanje 'Južnog toka' zavisi od dogovora između EU i Rusije, kaže Marković. Ipak, on očekuje da neće biti nikakvih kašnjenja", prenosi Prese.

West Balkan Konferenz in Wien

Učesnici konferencije 'Zapadni Balkan' u Beču sa koje je Evropskoj komisiji upućeno pismo sa zahtevom da se Albaniji na predstojećem samitu EU da status kandidata

Albanija uskoro kandidat za članstvo u EU

Špigel piše o Albaniji, odnosno o preporuci Evropske komisije da ta zemlja na samitu Evropske unije krajem juna dobije status kandidata:

„Albanija je dva puta bezuspešno konkurisala za status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Čini da bi sada stvari mogle da krenu nabolje. Komesar za proširenje Štefan File preporučio je da se zemlji odobri status kandidata. Albanija je napravila velike korake u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, rekao je File. On je takođe pohvalio usvajanje reforme pravosuđa, dodajući da Evropska komisija bezrezervno podržavamo zahtev Albanaca za status kandidata. Sada odluku o tome moraju da donesu zemlje članice Unije, a prilika za to je samit lidera EU krajem meseca.

Albanija se smatra siromašnom zemljom. Ipak, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala tamo očigledno ima efekta, smatra Evropska komisija. Parlamentarni izbori 2013. trebalo je da budu test demokratije, ali su na njih senku bacile optužbe za manipulaciju i nasilje.

Nemačke stranke Unije – CDU i CSU, u poslednje vreme su se zalagale da se Albanija proglasi 'zemljom sigurnog porekla', u smislu nemačkog zakona o azilu. To bi značilo da se azilanti iz Albanije mogu vraćati u svoju domovinu. Jedan od argumenata izneo je parlamentarni sekretar Unije Mihael Grose Bremer, koji je rekao da Nemačka i Albanija, kao članice NATO, imaju 'zajedničke vrednosti' pa se zato mora govoriti o novoj klasifikaciji bezbednosti u toj zemlji“, piše Špigel.

Bosniens und Serbiens Aussenminister Lagumdzija und Dacic

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić na konferenciji u Beču

Beč se vraća svom jatu

Internet-portal Euractiv.de takođe se osvrće na Albaniju o kojoj je bilo reči i u Beču:

„Na posebno organizovanoj konferenciji 'Zapadni Balkan' u Beču, na inicijativu austrijskog ministra spoljnih poslova Sebastijana Kurca, Evropskoj komisiji upućeno je pismo sa zahtevom da se Albaniji na predstojećem samitu EU da status kandidata. Nakon pristupanja Hrvatske, u toku su pregovori o pristupanju sa Crnom Gorom i Srbijom, a Makedonija ima status kandidata. Uprkos zamoru Evropske unije od proširenja, sledeći logičan korak jeste da Albanija postane zemlja-kandidat.

Pismo je potpisao i komesar za proširenje Štefan File, kao i ministri ili njihovi predstavnici iz šest zemalja Zapadnog Balkana, Grčke i Italije. Njihova namera je pre svega da motivišu Nemačku i signalizuju joj da tu akciju podrži.

Ovom konferencijom Beč nastavlja inicijativu koji je pokrenuo austrijski ministar spoljnih poslova Kurc – naime da se više fokusira na politiku u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Kurc je u skladu sa tim istakao da primanjem novih članica Uniji tim zemljama nije 'velikodušno dobročinstvo' već da koristi imaju obe strane. I komesar File slično razmišlja kada kaže: 'Proširenje Evropske unije je najmoćniji instrument koji Evropa ima za promene'.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je na konferenciji u Beču, govoreći o nedavnim problemima svoje zemlje, rekao: 'Ne smemo da čekamo poplave da bismo sarađivali'. Glavni prioritet Srbije je članstvo u Evropskoj uniji. Sećanje na prošlost u kojoj je Srbija bila deo veće države izgleda da tamo igra određenu ulogu, kao što to pokazuje citat Dačića: 'Ono što je ranije bilo spojeno kao Jugoslavija, mogla bi sada da preuzme Evropska unija'“, piše Euractiv.de.