1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Baterije od bakterija

Skoro tri milijarde ljudi iz zemalja trećeg sveta živi bez struje. Jedan naučnik sa Harvarda posmatrajući bakterije koje žive u svetu bez kiseonika, shvatio je da one poseduju jednu, za čoveka veoma korisnu osobinu.

default

Bakterije ponekad mogu biti i od koristi

Piter Džirdžuis, Mikrobiolog sa Harvardskog Univerziteta, voli da istražuje ekstreme, kao na primer bakterije koje žive pod uslovima nemogućim za opstanak čoveka. Neke od tih bića žive od sumpora, neke se hrane metanom! Sva ta jednoćelijska bića žive u svetu bez kiseonika. Te, takozvane anerobne bakterije poseduju jednu, za čoveka korisnu osobinu - rezultat razmene materija njihovog normalnog metabolizma su slobodni eletroni. Zbog toga su pogodne za proizvodnju struje. Prvo su potrebni ašov i bure Piter Džirdžuis je razvio model koji tu energiju može da koristi, i to na jedan prihvatljiv način. On kaže da je sasvim lako doći do mesta na kojem nema kiseonika. Potrebni su samo ašov i bure: "Ako želite da nadjete hranu za bakterije ili koloniju bakterija za izgradnju baterije, potražite mesto koje nema kiseonika. Mnogi ljudi ne znaju da takvo mesto mogu naći u svojoj bašti. Potrebno je samo malo kopati i tamo malo dublje, već više nema kiseonika." Zatim treba uspostaviti strujno kolo Zemlja, koju u idelnom slučaju treba obogatiti humusom, čini hranljivu podlogu za bakterije. Sledeća faza je uspostavljanje strujnog kola: "U zemlju u kojoj dakle nema kiseonika zakopa se jedna elektroda. To recimo može da bude štapić grafita, sličan onom koji čini srce olovke. To je jedna elektroda na kojoj se mikrobi razmnožavaju. Potom se drugi štapić od grafita stavi odozgo kao katoda. Te dve elektrode se povezuju se sa prekidačem i žicama." Količina energije koja se tako proizvede je zaista mala, ipak dovoljna je da se napuni mobilni telefon. Naučna istraživanja idu u pravcu poboljšavanja postojećeg modela. "Bakterijska struja" postoji tek od pre par godina Ideja da se na ovakav način može doći do električne energije doduše nije nova. Naučnici su još početkom 20. veka eksperimentisali na tu temu. Medjutim, tek od pre par godina se ozbiljno počelo raditi na komercijalnom korišćenju "bakterijske struje". "Prve bakterijske baterije su se sastojale od kultura mikroba. Naučnici bi potom dodavali hemijske materije kako bi ti jednoćelijski oraganizmi oslobadjali elektrone. To je sve u svemu skupo i komplikovano - jer sve zajedno se mora non-stop mešati i to tačno na 25 stepeni celzijusa." Osim toga, naučnici nisu koristili čitavo bogatstvo mikroorganizama koji postoje u prirodi. Piter Džirdžuis pretpostavlja da izvesnu ulogu igra i medjusobni uticaj različitih vrsta bakterija. Medjutim, o tome se za sada premalo zna. On priča šta se sve nalazi u probama zemljišta: "Nalazimo takozvane geobakterije koje jedu metal. One veoma doprinose proizvodji energije. Ima i drugih jednoćelijskih organizama koji žive od sumpora. Mnogo vrsta mikroba koje nalazimo u zemlji uopšte nemaju ime, jer još nisu kultivisani u laboratoriji. Po mojoj proceni oko 99,9 odsto mikroorganizama na svetu još nije kultivisano. To da uopšte postoje, znamo samo iz prirode." Test faza u narednih nekoliko meseci Narednih meseci će Piter Džirdžuis i njegov tim testirati protipove bakterijskih baterija u različitim zemljama trećeg sveta. Jedan od ciljeva je i da model postane praktičniji za upotrebu: "Većina ljudi ne voli da dira smeće. To je tako. Ni ja nisam drugačiji. Zbog toga hoćemo da isprobamo sledeću konstrukciju, a to je da smeće koje služi kao hranljiva podloga za bakterije bude izolovano i da samo žice idu do kuće u kojoj se nalazi punjač. Eto tako možete da napunite vaš mobilni a da se ne uprljate smećem!"
  • Datum 01.02.2008
  • Autor Madelain Anberger
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/CxAw
  • Datum 01.02.2008
  • Autor Madelain Anberger
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/CxAw