1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Bankrot Grčke je neizbežan

Kenet Erou je profesor ekonomije (Stenford) u penziji, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju. U intervjuu za Dojče vele kaže da će Grčka morati da bankrotira, jer njen dug ionako već otplaćuju druge evropske zemlje.

default

DW: U Evropskoj uniji već mesecima traje velika ekonomska kriza. U prvo vreme bila je koncentrisana na Grčku, ali sada se prenela i na Italiju, Španiju, Portugaliju i Irsku i ugrožava ukupan ekonomski sistem EU. Koliko je opasna situacija?

Kenet Erou: „Moj utisak je da će Grčka morati da bankrotira. Taj dug otplaćuju druge evropske zemlje, Nemačka i Francuska, i takva situacija je neodrživa. Oni će morati da bankrotiraju u vidu nekog reprogramiranja dugova – možete da upotrebite i bilo koji drugi termin koji lepše zvuči (od bankrotstva). Možda se varam kada je o veličinama reč, ali moj utisak je da Grčka i Portugalija nisu tako velike. Nesposobnost da se namire te obveznice jednostavno znači da se loš dug priznaje kao loš.Evropske banke nemaju baš toliko grčkih obveznica i mislim da moraju da prihvate te gubitke i najverovatnije to i mogu.“

Monetarna unija i porezi

„Španija je nešto drugo, a Italija još više nešto drugo. Vidim da je italijanski parlament sada odlučio da učini nešto i ne znam da li je to zaista tako dobro kao što pišu američke novine, ali njihova namera je da uravnoteže budžet tokom sledeće dve godine. Čini mi se da su Italijani shvatili situaciju i da preduzimaju mere da reše probem. Što se Španije tiče, mislim da se nije ponašala rasipnički. Njene javne finansije uopšte nisu tako loše, ali je veoma loša ekonomska situacija.

U evrozoni imate problem da postoji jedinstvena monetarna politika, ali nema jedinstvene poreske politike. Neki imaju utisak da Grčka ne bi bila suočena sa sadašnjim problemima da postoji političko jedinstvo. Ali, ovde u SAD mi (finansijski) ne spasavamo naše savezne države. Kalifornija je na rubu već dugo, , isti je slučaj sa Njujorkom. Međutim, niko ne predlaže da SAD preuzmu kalifornijski dug. Ako Kalifornija bankrotira, bankrotirala je.

Kenet Erou, dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju 1972.

Kenet Erou, dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju 1972.

Tako ideja da bi neki konzorcijum evropskih država trebalo da jemči za grčki dug nije nužno ispravna. Neka bankrotiraju. Oni su i grešili. Tako je jedino pravo pitanje da li ćete to priznati preko bilansa banaka. I čini mi se da je Evropa dovoljno bogata da to apsorbuje.“

Moguće je izaći na kraj sa problemima

Evropski političari mesecima pokušavaju da reše krizu, a ona je sve gora. Kako biste ocenili evropski pristup krizi?

„Ne baš pozitivno. Prvi znak da sistem dobro funkcioniše jeste da se te stvari predvide i sa manjim sumama rešavaju ranije bez mnogo pregovora. To bi bila velika razlika. Zaista nedostaje centralno političko rukovodstvo.Bogate zemlje – zajmodavci pregovaraju jedna sa drugom o tome koja bi mogla da preuzme teret. Svaka ima različita domaća politička ograničenja. Različito je kada postoji centralna vlada i to je verovatno deo problema. Ali, istorija Evrope posle Drugog svetskog rata vrlo je dobra i Evropa je izlazila na kraj sa problemima zahvaljujući saradnji vodećih zemalja, uglavnom Francuske i Nemačke. Imam osećaj da je to narušeno.“

Da li bi ekonomska kriza mogla značiti kraj evropskog projekta koji je počeo posle Drugog svetskog rata?

„Ne mislim da bi to mogao biti kraj, ali čini se da nema izgleda ni za dalji napredak. To traje već neko vreme, kao što je pokazalo odbacivanje sporazuma iz Lisabona. U smislu saradnje koja je bila obeležje evropskog projekta, on je bio zasnovan na koncepciji da ćemo ići sve dalje u budućnosti. A kada zastanete u većoj meri do izražaja dolaze nacionalne razlike. Kada se pogleda unazad, mislim da je ekspanzija EU bila prebrza.“

Savet za budućnost

Kakav biste savet dali evropskim političarima u pogledu rešavanja krize?

„Morate da dozvolite delovanje tržišta do određenog stepena što onda rasterećuje političare. Ideja o izbegavanju svakog bankrotstva je prema mom mišljenju neodrživi ideal. Mislim da je od suštinskog značaja i da se prihvati da su neophodni zajednička akcija i neki novi entitet koji bi anticipirao probleme i rešavao ih mirnije. Mnogi od problema ne bi bili tako veliki da im se pravilno pristupalo.“

Da li mislite da EU može dugoročno biti činilac na svetskom nivou ako nije politički i ekonomski integrisana?

„Milton Fridman bio je protiv evrozone iz tog razloga. Ona je suviše različita grupa, to nije jedinstvena ekonomija da bi se vodila jedinstvena monetarna politika. Ali, mislim da nema povratka i da morate da izađete na kraj sa problemima, da je to moguće. Postoje problemi, ali sa njima može da se izađe na kraj ako postoji dobra volja. I mislim da bi vodeće zemlje trebalo da pruže podršku, ali i da deo tereta moraju da snose države u krizi.“

Autori: Mihael Knige / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM