1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Banjaluka - i crkve i džamije...

U Banjaluci se obnavljaju bogomolje srušene tokom ranih devedesetih. Može li njihovo obnavljanje da doprinese pomirenju? Izjave predstavnika sve tri verske zajednice i većine upitanih Banjalučana, ohrabruju.

default

Ferhadija u izgradnji

Kada sam pre sedam godina prvi put, kao novinar, došao na stratište „Banjalučke ljepotice“, kako smo nekad zvali Ferhad pašinu džamiju u Banjaluci, jednu od 16 džamija srušenih tokom ranih devedesetih, osvrtao sam se iza leđa na ulasku u dvorište Islamske zajednice da ne bi neko bacio kamen. Nije to tada bilo svejedno. Barem četiri policajca, dva na ulazu i dva na uglu kod Starog zanatskog centra, stajala su na straži 24 časa dnevno. Jedna osoba izgubila je život u jednom od niza protesta protiv obnavljanja džamije. To je svedočanstvo vremena kojeg se mnogi Banjalučani i danas stide. Vremena za koje niko ne želi da se ikad ponovi.

I tada me je tu dočekao Kasim Mujičić, predsednik Medžlisa Islamske zajednice, vidno zabrinut za svoju bezbednost i bezbednost nekolicine vernika koji su se usudili da dođu na molitvu. Da se u tim mračnim, olovnim vremenima koji srpski političar pojavio u njenim prostorijama, verovatno bi na narednim izborima bio kažnjen gubitkom izbora i svih političkih pozicija.

Kada je krenula obnova punim tempom, nakon što su pre otprilike četiri godine pronađeni ostaci Ferhadije na jednom smetlištu nedaleko od Banjaluke, učetvorostručila se policijska zaštita. Podignut je visoki zid, a sve kapije bile su čvrsto zatvorene. Ljudi koji su radili na njenom obnavljanju, gotovo da su bili herojski hrabri, jer su svi bili svesni da je krv pala, kao da je to mesto nesreće bilo poprište kakve velike i odlučujuće bitke.

Izgradnja dobro napreduje

Wiederaufbau der im Krieg gesprengten Moschee Ferhadija in Banjaluka Flash-Galerie

Kasim Mujičić ispred Ferhadije - sam početak obnove

Situacija je postepeno otopljavala, a ova 2010. godina je prva da su sve kapije dvorišta širom otvorene, policajce više gotovo da i ne primećujete, a Banjalučani se navikli na lupkanje čekića, udarce potpornih skela ispod grandioznog tela velike džamije čiji obrisi polako poprimaju poznati izgled sa starih slika i razglednica Banjaluke. Navikli i na šuštanje velikog točka na dizalici koja u vis diže i do nekoliko tona teške fragmente, na za njih predviđeno mesto u zidovima i krovu bogomolje. I srpski političari danas se rado slikaju kraj Ferhadije, znajući da im to čak može doneti i pokoji pozitivan politički poen.

„Lakši deo posla je završen“, zadovoljno priča gospodin Mujičić, dok nas vodi u obilazak gradilišta. „Sada dolazi najkompleksnija i najzahtevnija faza. To su lukovi, potkupole i kupole.“ Na pitanje da se priseti vremena kada je džamija srušena, odmahuje rukom uz osmeh. Kaže, gledamo napred, a ne nazad. „Kada bismo razmišljali o tome, ne znam zaista kako bismo išli napred, zato o tome baš i ne razmišljamo“, priča Mijičić.

Ako je išta lepo i korisno u celoj nesreći oko rušenja Ferhadije, onda je to mogućnost da današnji graditelji, dok je obnavljaju, pokušavaju da proniknu u tajne starih graditelja koji su pre 450 godina dizali Ferhadiju.

„Eto, i ovi inženjeri koji su tu, čudom se čude, kako su tada samo uspeli da naprave ovo što nama zadaje glavobolju uz sva ova čuda tehnike, kranove i mašine kojima raspolažemo. Zaista nam to nikako nije jasno, kako je to bilo moguće“, iskreno se divi Mujičić.

U nastavku

Obnova bogomolja – simbol dobrodošlice