Banatsko Belo Blato: „Evropa u malom“ | Politika | DW | 22.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Banatsko Belo Blato: „Evropa u malom“

Međuetnička tolerancija, zaštite manjina i promocija multikulturalne različitosti, teško da asociraju na Srbiju. Svetlih primera ipak ima, i to u Vojvodini. U njoj živi oko dva miliona ljudi različitog porekla.

default

Belo Blato

Na Vojvodinu se oduvek gledalo kao na dobar primer multikulturalne raznolikosti. Sve etničke grupe mogu da učestvuju u političkom procesu, čak i u malim sredinama, gde različite nacije mirno žive godinama, što ovaj deo Evrope, moglo bi se reći, čini jedinstvenim.

Der Ort Belo Blato in Serbien

Belo blato iz vazduha

Pola sata vožnje od Beograda nalazi se selo Belo Blato. U tom banatskom mestu živi i Anuška Simon. Zatičemo je u trenutku kada izlazi iz svoje kuće. Užurbano kreće ka glavnoj ulici ovog sela. „Ovo je malo selo, ali pomalo liči na Evropu. Ovde, pored nas, na primer, je jedna mađarska kuća, zatim slovačka, a još napred je srpsko-slovačka kuća,“ priča Anuška, kojoj je pedesetak godina. „Ovde ima puno nacionalnosti koje žive zajedno.“

Ukupno 26 nacija

U celoj Vojvodini, Srbi čine oko 65 odsto populacije, ali u njoj žive i Mađari, Slovaci, Hrvati, Rusini, Crnogorci, Rumuni, Romi, Bugari i drugi. Ukupno 26 nacija, nacionalnih manjina i etničkih grupa – i svi oni žive uglavnom mirno zajedno.

A „živeti zajedno“ ovde se doživljava u pravom smislu tih reči, tvrdi Anuška. Zaista je malo kuća koje su čisto mađarske, slovačke ili srpske. „Ljudi ovde kažu: „Krevet sve ublažava“,“ kaže Anuška kroz smeh. „Za ljubav nije bitno, ko je šta.“

Anuška ulazi u malu seosku radnju, poručuje tri velika parčeta sira i dve kile šećera na slovačkom, a onda se razgovor sa vlasnicom radnje prebacuje na mađarski jezik.

Der Ort Belo Blato in Serbien

Vojvođanska idila


„Vidite, mi se međusobno razumemo na slovačkom“, objašnjava ona. „Ja sam Mađarica, ona je Slovakinja. To vam je beloblatski, jezik ovog sela! Jako sam srećna što živim u okruženju gde skoro svi pričaju tri jezika još od svog detinjstva.“

"Bratstvo jedinstvo"

Anuška stiže do seoske škole, gde radi kao kuvarica već 11 godina. Škola se i dalje zove „Bratstvo jedinstvo“, prema sloganu stare Jugoslavije. Od prvog do četvrtog razreda, deca prate nastavu na svom maternjem jeziku, drugim rečima na srpskom, slovačkom i mađarskom. Tek od petog razreda, svi počinju da uče na srpskom. Čak i u susednom zabavištu može da se čuje živopisna mešavina jezika. „Imamo slovački, mađarski, bugarski i romski,“ kaže Anuška. „Četiri jezika – i na kraju, svi se stapaju u jedan! Mi pričamo sve!“

A u zabavištu radi vaspitačica Ilonka Vrška koja dolazi iz susednog sela sa većinskim srpskim stanovništvom. Ona je udata za Slovaka. Ipak, pošto je skoro stigla u Belo Blato, ona tek pomalo priča slovački i mađarski. Ilonka kaže da je to za nju veliki nedostatak, ali da se ne oseća manje dobrodošlom zbog toga. „Zaista iskreno verujem da pripadam ovde – upravo zbog ove tolerancije, o kojoj svi toliko pričaju,“ kaže ona. „Ovde možete da vidite šta tolerancija i zajednički život zapravo znače na delu. A najbolja stvar je u tome što nas niko ne primorava na to. Ova tolerancija postoji godinama,“ završava vaspitačica Ilonka.

Der Ort Belo Blato in Serbien

Belo blato

Po povratku kući, Anuška kuva večeru. Njen suprug, Janoš, sedi na kauču. Dok seče luk, Anuška zbija šale. “Luk je prilično ljut – mislim da ću početi da plačem. Postoji stara izreka: ako počneš da plačeš dok sečeš luk, to znači da je osoba koja ga je sadila dobro prdnula dok je to radila“, objašnjava ona kroz smeh.

Niko ne pita ko si i šta tu radiš!

Razgovor se okreće političkim temama i periodu devedesetih, kada se Jugoslavija raspala pod uticajem nacionalizma i etničkih podela. Anuška kaže da balkanski ratovi nisu doneli tenziju u Belo Blato i da oni nisu osetili nikakve političke intervencije. Njen suprug Janoš se slaže sa njom. „Niko nije upirao prstom ni u koga,“ kaže Janoš. „Ovde i dalje možeš da prelaziš ulicu i niko te neće pitati ko si i šta tu radiš.“

Anuška postavlja sto. Ona je na nogama od šest sati jutros. Imala je naporan dan i sada je umorna. Pošto je stigla kući, grupa od 15 turista iz Mađarske je iznenada izvuklo iz kuće, raspitujući se za smeštaj negde u selu. Par reaguje u svom maniru: Janoš preuzima na sebe odgovornost da pronađe smeštaj za turiste i predlaže da, ako potraga ne bude uspešna, turisti dođu kod njih na veselje koje će trajati cele noći.

Verovatno ovakvo ponašanje i način razmišljanja omogućava stanovnicima Belog Blata da zadrže svoj jedinstven smisao zajedništva i otvorenosti ka različitim kulturama.

Autor: Dirk Auer / Nevena Cukućan
Odg. urednik: Jakov Leon