Balkansko tržište rada

Na Balkanu, ali i šire, javlja se problem nekompatibilnosti obrazovnog sisitema sa jedne, i potreba privrede , odnosno tržišta rada, sa druge strane. Obrazovni sisitem, koji nije reformisan još od vremena komunizma, ali I kruti zakoni tržišta rada,idu na štetu mnogih, kako onih koji traže posao, tako I poslodavaca. Tako se pravi jaz na balkanskom tržistu rada.Veliki broj ljudi koji odlaze na zapad, u potrazi za bolje plaćenim poslovima, samo produbljuju problem.

Analitičari ocenjuju da privredu Hrvatske, koja očekuje prijem u EU 2010, može zadesiti post- pristupni šok, ukoliko se ne restruktuira, a radna snaga ne postane fleksibilnija.

Farmaceuti, kompijuterski eksperiti, inžinjeri I arhitekte spadaju među retke profesije sa dobrom pozicijom na tržistu rada u Hrvatskoj, što znači da posao mogu dobiti u roku od par meseci..

U hrvatskoj Agencij za stane investicije žele da dodju do informacija koje su to najtraženije profesije I u kom ce se pravcu će se razvijati privreda, tako da , na duge staze, mogu da prilagode I obrazovanje.

Država ocekuje od preduzetnika da ucestvuju u rešavanju ovog problema.

Da bi nekako umanjila postojeći problem, ali i privukla domaće I strane investiture, Hrvatska je pokrenula I web stranicu koja zainteresovanima omogućava pristup I informiasnje o trenutnim potrebama tržista rada

U Rumuniji, od 4,7 miliona radno sposobnih, čak dva miliona radi u inostranstvu, te se tako stvara manjak radne snage, pogotovo u građevinarstvu,dok je u Bugarskoj , koja je sprovela određene reforme, sisitem obrazovanja je i dalje neadekvatan.

Stručnjaci Svetske banke ističu da je slično stanje I u Srbiji.Visoko obrazovani stručnjaci, iz oblasti finansija,i slicnih sofisticiranih zanimanja, lako nalaze posao, dok se drugi teško snalaze.

Godine rata u bivšoj Jugoslaviji i njihov uticaj na industriju, učinile su da se mladi sve više opredeljuju za drušvene, u odnosu na prirodne I tehničke nauke.Kao rezultat dobili smo veliki broj ljudi sa malim šansama za dobijanje posla.