1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Balkanske zemlje i tranzicija

Zemlje Balkana čine napore da se stabilizuju, kako politički, tako i privredno i da se što je pre moguće integrišu u Evropsku uniju.

Sve zemlje u tranziciji u jugoistočnoj Evropi nastoje da na ekonomskom planu što brže i što uspešnije prevale put od socijalističke ka tržišnoj privredi, pri čemu su brojne stranputice i iskliznuća sa puta tipični za vreme ranog kapitalizma. Politički gledano, sve te zemlje žele što pre da udju u sastav Evropske unije i NATO-saveza. Oba ova aspekta – privredni i politički – vrlo usko su povezana i medjusobno se uslovljavaju, naglašava Peter Danilov, bivši predsednik Odbora za istok pri Udruženju nemačkih privrednika, a sadašnji direktor instituta «Oto Volf» za privredni razvoj:

«Pozitivan privredni razvoj pomogao bi naravno i da se stabilizuje politički razvoj. Osnovni problem je, medjutim, da je bez stabilne političke situacije teško pokrenuti privredu, odnosno privući investicije u zemlju i investitorima pružiti potrebnu sigurnost, kako bi se oni uopšte angažovali», kaže Danilov.

Trenutno Balkan za evropsku privredu ima marginalni značaj. Prošle godine je ukupan obim trgovine Evropske unije sa svim zemljama Balkana bio manji od obima trgovine sa Madjarskom, a godinu dana ranije su direktne investicije zemalja Evropske unije u balkansko područje iznosile skromnih osam milijardi i 200 hiljada evra. Naime, pokazuje se da je od ključnog značaja članstvo neke zemlje u Evropskoj uniji, jer već sam njen status ohrabruje medjunarodne investitore.

«Za Rumuniju i Bugarsku je možda čak odlučujuće da već 2007. udju u Evropsku uniju. To je značajno najzad zbog socijalnog mira u tim zemljama. A isto važi i za Hrvatsku», kaže Danilov.

On smatra da bi isceliteljska snaga socijalnog razvoja mogla da postigne čuda čak i u zemlji koja je toliko uništena ratom kao što je Bosna i Hercegovina. Dobar primer za to je po njegovom mišljenju angažman globalne kompanije za proizvodnju čelika «Mital stil grup», koja je kupila 51 odsto zeničke čeličane, a sada namerava da aktivira rudnike gvoždja na području Republike Srpske za svoje potrebe.

Za privredni razvoj na području čitavog Balkana, a naročito u Bosni i Hercegovini od velikog je značaja angažman medjunarodnih finansijskih institucija kao što su Svetska banka Medjunardoni monetarni fond ili Evropska banka za obnovu i razvoj. Jer njihova aktivnost na odredjenom području ohrabruje i privatne investitore.

Medjutim, ne smeju se zaboraviti ni brojni migranti iz balkanskih zemalja u Nemačkoj i drugim državama Evropske unije. Oni se često angažuju kao mali ili srednji preduzetnici u matičnim zemljama. S jedne strane to daje privredne impulse, ali može da pokrene i mnogo više, smatra Danilov.

«Oni su živi primer za to da se može ostvariti integracija, a istovremeno oni predstavljaju mostove izmedju dva sveta – starog sveta Evropske unije u centralnoj Evropi i moguće novog sveta Evropske unije na čitavom Balkanu», kaže Peter Danilov, direktor instituta «Oto Volf» za privredni razvoj.

  • Datum 13.02.2006
  • Autor Zoran Arbutina
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAcw
  • Datum 13.02.2006
  • Autor Zoran Arbutina
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAcw