1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Balkanci sve manje oduševljeni Evropom

Istraživanje Galupa je pokazalo da građani zemalja koje se približavaju Evropskoj uniji, poput Hrvatske, nisu više oduševljeni evropskom zajednicom. Takođe, različito se vidi ko su prijatelji, a ko neprijatelji u EU.

Evropom najviše oduševljani Albanci

Evropom najviše oduševljani Albanci

Iako je godina za nama donela pozitivan razvoj na polju evrointegracija, odnos prema tom procesu u nekim zemlja Zapadnog Balkana nije imao pozitivnu notu. I dok su se velika većina građana BiH, Albanije i Kosova izjasnila da evrointegracije vide kao „dobru stvar“, entuzijazam je opao u Makedoniji, Srbiji, a najviše u Hrvatskoj. Građani zemalja koje su, poput Hrvatske, dublje ušle u reformske procese neophodne za pristupanje Uniji, svesniji su cena tih reformi, pa su češće realni nego entuzijastični.

Međutim računica se menja kada ih postavite pred svršen čin i direktno ih pitate da li su za ulazak njihove zemlje u EU ili ne. Tada bi većina – od 63 posto u Srbiji do 93 posto u Albaniji – zaokružila „za“. Jedino bi u Hrvatskoj danas, prema istraživanju Galupa, većina na referendumu bila protiv ulaska u Uniju. Podsećajući da i u samoj EU postoje zemlje u kojima preovladava evroskepticizam, ali ipak ostaju članice Unije, Rosa Balfur iz Centra za evropsku politiku u Brilseu kaže:

„Kada dođe do odlučujućeg koraka, mislim da će građani glasati za ulazak u EU. Neverovatan bi bio negativan rezultat, jer ne postoji alternativa. Većina građana takođe shvata da ste u današnjem svetu jači ukoliko ste u većoj organizaciji ili zajednici nego kada ste sami.“

Koliko smo i kome dobrodošli u EU?

Da bi se predupredila neka od razočaranja na putu evrointegracija, potrebno je imati jasnu sliku – uslova, cena i dobiti. Pretpostavka je analitičara da neki građani, pogotovo u Albaniji i na Kosovu, znaju da idealizuju Evropsku uniju. Veliku ulogu u tome ima i nedavna turbulentna istorija regiona. Najveći postotak upravo stanovnika Albanije i Kosova smatra da građani Evrope žele da ih vide kao deo EU (69 posto u Albaniji i 65 na Kosovu). Taj postotak je manji u Hrvatskoj – 55, u BiH 51, a tek 41 posto građana Srbije veruje da su „dobrodošli u EU“.

„Ovakvi rezultati se mogu objasniti i ratnom zaostavštinom. NATO je bombardovao Srbiju pre 11 godina. To je pitanje koje se i sada nalazi u glavama građana Srbije“, smatra Balfur. Uticaj istorije, ali i savremenih političkih dešavanja, ogleda se i u tome da Srbi Holanđane vide kao najveće protivnike, a Grke i Špance kao najveće zagovornike njihovog ulaska u EU.

Istovremeno na Kosovu i u Albaniji Španija i Grčka su se vide kao kočnice njihovih evrointegracija. U BiH razlike u mišljenju postoje između entiteta, tako da u Federaciji smatraju da su im najveći „saveznici“ Austrija i Nemačka, dok u Republici Srpskoj Nemačku više vide kao protivnika evrointegracijama.

Tranzicioni pad poverenja u institucije

Jedan od zanimljivih rezultata Galupovog istraživanja „glasa naroda“ na Balkanu, odnosi se na poverenje građana u institucije. U odnosu na prošlu godinu primetan je pad poverenja gotov u čitavom regionu u nacionalne vlade, medije, pa i u religijske organizacije, koje ipak imaju znatno višu podršku građana u odnosu na prethodno pomenute instance. Postotak građana koji imaju poverenje u državnu vlast tako ne prelazi 10 procenata u zemljama regiona, osim u Crnoj Gori gde iznosi 26 odsto.

„U pitanju su mlade države i mlade demokratije. Deo konsolidacije demokratije jeste upravo uspostavljanje poverenja u institucije među građanima. Ipak demokratska tranzicija je dug proces“, kaže Roza Balfur. Posebno je interesantna činjenica da u većini zemlja Zapadnog Balkana građani više poverenja imaju u evropske institucije nego u svoje nacionalne vlade.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 19.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QDGk
  • Datum 19.11.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QDGk