Balkanci sve manje oduševljeni Evropom

Iako je godina za nama donela pozitivan razvoj na polju evrointegracija, odnos prema tom procesu u nekim zemlja Zapadnog Balkana nije imao pozitivnu notu. I dok su se velika većina građana BiH, Albanije i Kosova izjasnila da evrointegracije vide kao „dobru stvar“, entuzijazam je opao u Makedoniji, Srbiji, a najviše u Hrvatskoj. Građani zemalja koje su, poput Hrvatske, dublje ušle u reformske procese neophodne za pristupanje Uniji, svesniji su cena tih reformi, pa su češće realni nego entuzijastični.

Međutim računica se menja kada ih postavite pred svršen čin i direktno ih pitate da li su za ulazak njihove zemlje u EU ili ne. Tada bi većina – od 63 posto u Srbiji do 93 posto u Albaniji – zaokružila „za“. Jedino bi u Hrvatskoj danas, prema istraživanju Galupa, većina na referendumu bila protiv ulaska u Uniju. Podsećajući da i u samoj EU postoje zemlje u kojima preovladava evroskepticizam, ali ipak ostaju članice Unije, Rosa Balfur iz Centra za evropsku politiku u Brilseu kaže:

„Kada dođe do odlučujućeg koraka, mislim da će građani glasati za ulazak u EU. Neverovatan bi bio negativan rezultat, jer ne postoji alternativa. Većina građana takođe shvata da ste u današnjem svetu jači ukoliko ste u većoj organizaciji ili zajednici nego kada ste sami.“

Koliko smo i kome dobrodošli u EU?

Da bi se predupredila neka od razočaranja na putu evrointegracija, potrebno je imati jasnu sliku – uslova, cena i dobiti. Pretpostavka je analitičara da neki građani, pogotovo u Albaniji i na Kosovu, znaju da idealizuju Evropsku uniju. Veliku ulogu u tome ima i nedavna turbulentna istorija regiona. Najveći postotak upravo stanovnika Albanije i Kosova smatra da građani Evrope žele da ih vide kao deo EU (69 posto u Albaniji i 65 na Kosovu). Taj postotak je manji u Hrvatskoj – 55, u BiH 51, a tek 41 posto građana Srbije veruje da su „dobrodošli u EU“.

„Ovakvi rezultati se mogu objasniti i ratnom zaostavštinom. NATO je bombardovao Srbiju pre 11 godina. To je pitanje koje se i sada nalazi u glavama građana Srbije“, smatra Balfur. Uticaj istorije, ali i savremenih političkih dešavanja, ogleda se i u tome da Srbi Holanđane vide kao najveće protivnike, a Grke i Špance kao najveće zagovornike njihovog ulaska u EU.

Istovremeno na Kosovu i u Albaniji Španija i Grčka su se vide kao kočnice njihovih evrointegracija. U BiH razlike u mišljenju postoje između entiteta, tako da u Federaciji smatraju da su im najveći „saveznici“ Austrija i Nemačka, dok u Republici Srpskoj Nemačku više vide kao protivnika evrointegracijama.

Tranzicioni pad poverenja u institucije

Jedan od zanimljivih rezultata Galupovog istraživanja „glasa naroda“ na Balkanu, odnosi se na poverenje građana u institucije. U odnosu na prošlu godinu primetan je pad poverenja gotov u čitavom regionu u nacionalne vlade, medije, pa i u religijske organizacije, koje ipak imaju znatno višu podršku građana u odnosu na prethodno pomenute instance. Postotak građana koji imaju poverenje u državnu vlast tako ne prelazi 10 procenata u zemljama regiona, osim u Crnoj Gori gde iznosi 26 odsto.

„U pitanju su mlade države i mlade demokratije. Deo konsolidacije demokratije jeste upravo uspostavljanje poverenja u institucije među građanima. Ipak demokratska tranzicija je dug proces“, kaže Roza Balfur. Posebno je interesantna činjenica da u većini zemlja Zapadnog Balkana građani više poverenja imaju u evropske institucije nego u svoje nacionalne vlade.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević