1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Balkan ne sme biti talac haških presuda

Posle oslobađajuće presude Haradinaju, Brisel poziva i Srbiju i Kosovo da nastave sa procesom pomirenja i da ne dozvole da prošlost utiče na njihovu budućnost. Presude doprinele jačanju nacionalizma, ocenjuju analitičari

Strasbourg, France, 13/02/2012 - Flags are seen in front of the European Parliament in Strasbourg, northern France, on 13. February 2012. Photo: Francois Lafite/Wostok Press/Maxppp

Symbolbild EU Parlament

U Evropskoj komisiji u Briselu kažu da su “primili na znaje” odluku Tribunala u Hagu u slučaju Ramuša Haradinaja, ali kao i u ranijim slučajevima, ne žele da iznose komentare na samu presudu. Portparol komesara za proširenje Peter Stano za DW dodaje: "Evropska komisija je obaveštena o presudi Haškog tribunala u slučaju Ramuša Haradinaja. Mi ne komentarišemo presude Međunarodnog suda u Hagu, ali želimo da ponovimo našu podršku svim stranama i partnerima u regionu da nastave sa pomirenjem i jačanjem dobrosusedskih odnosa".

EP: Ne dozvoliti da prošlost upropasti budućnost 

Ulrike Lunacek im Gespräch mit Bahri Cani Bild: DW, Bahri Cani

Ulrike Lunaček

Povodom oslobađajuće presude Ramušu Haradinaju iz Evropskog parlamenta stigao je poziv vlastima i društvu u Srbiji da se zarad dobrobiti zemlje i građana okrenu budućnosti : “Ne dozvolite da vas prošlost i odluke iz prošlosti spreče u napretku u procesu evrointegracija. To je osnovno pitanje za vaš narod i građane. Naravno da se i dalje treba baviti pitanjima nestalih i silovanih tokom rata. To mora da bude istraženo, ali važno je da se gleda u budućnost, da se nastavi dijalog Srbije i Kosova, koji je dobro počeo. U tome leži budućnost svih zemalja na Balkanu”, izjavila je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, Ulrike Lunaček.

Konačna presuda

Izvestilac za Srbiju, Jelko Kacin kaže da ne želi da komentariše presude Tribunala u Hagu, ali i dodaje: “Presuda je konačna. Očigledno nije bilo dovoljno dokaza i prema tome treba i postupiti. Osnovna poruka u ovom trenutku jeste ne samo da se ona uzme na znanje, nego da zemlje u regionu, a tu mislim i na Srbiju i na Kosvo, moraju dalje uporno da rade na pomirenju i saradnji. To znači da treba dati i jasan odgovor svima onima koji tragaju za svojim nestalima i to je jedini put koji vodi ka budućnosti”, izjavio je Kacin za DW.

On smatra da ova presuda ne bi trebalo da negativno utiče na razvoj događaja između Beograda i Prištine, konstatujući da su obe strane posvećene svojoj evropskoj budućnosti.

Čudna presuda

Logo aus dem Screenshot der Seite: http://www.crisisgroup.org/. Copyright: International Crisis Group

Međunarodna krizna grupa

Marko Prelec, direktor za Balkan u Međunarodnoj kriznoj grupi kaže: "Presuda Ramušu Haradinaju je čudna. Kaže se da su se ozbiljni zločini dogodili, ali oni nisu bili deo optužnice niti terete pojedince u ovom slučaju. Ključno je da je zajednički zločinački poduhvat pao, da nije bilo dokaza za to, čak suprotno. Nema sumnje u pozitivne reakcije u Prištini i negativne u Beogradu. Ako se ne odgodi, onda će dijalog Beograda i Prištine sada usporiti tempo i ozbiljnost onoga o čemu se razgovara. Trebalo bi imati na umu da će povratak Haradinaja u Prištinu stabilizovati tamošnje političke prilike i ojačati pregovarački tim.

Presude neće imati dugoročne posledice

Dugoročno gledano to može biti dobro za razvoj događaja. Oni koji su se nadali da će rad Međunarodnog krivičnog suda u Hagu doprineti smirivanju nacionalizma i pomirenju u regionu moraju biti razočarani ovim presudama. Bile one pravedne ili ne, jasno je da su ojačale nacionalizam i u Hrvatskoj i u Srbiji i na Kosovu. Taj spoj pravde i pomirenja izgleda slab danas. Međutim, zemlje regiona ne mogu da dopuste da njihova evropska prespektiva i međusobni odnosi budu taoci onoga što se dešava u Hagu. U pitanju su mnogo ozbiljnije stvari koje se odnose na čitave narode, dok se sa druge strane radi o emocijama za pojedine lidere. Zato ove presude neće imati dugoročne posledice, ali kratkoročno to su ozbiljni događaji koji će se odraziti na političke prilike."

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednica: Ivana Ivanović