1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Bacimo kratak pogled u budućnost

Ko zna, možda i nas neko traži teleskopom, iako udaljen više svetlosnih godina odavde. Tek pre pedesetak godina ljudi su počeli da putuju kroz kosmos. Misije su sve veće, a ciljevi sve udaljeniji.

default

Na struju do marsa

To što vidite kako kruži oko Zemlje je Skajlon, svemirski brod budućnosti. Barem ga tako vide britanski inženjeri. Skajlon će moći da prevozi teret težak i do 12 tona. Za razliku od američkog modela Spejs Šatl, Skajlonu nisu potrebne ogromne količine kiseonika. Pri procesu sagorevanja gasova Skajlon koristi kiseonik iz vazduha, a tek na velikoj udaljenosti koristi sopstvene zalihe kiseonika. Još se ne zna, da li će Skajlon ikada biti napravljen. Bliže ostvarenju svog projekta su naučnici sa Štutgartskog univerziteta. Oni razvijaju lake električne pogonske mašine, koje će uskoro moći da prenesu međuplanetarne stanice do Marsa.

Treba uštedeti neophodne sirovine

Šef odeljenja Štutgartskog univerziteta za tehnologiju transporta kroz svemir, Georg Herdrih, kaže:

"Za nas je ključno pitanje, kako je moguće da uz pomoć modernih pogonskih sistema pređemo velike razdaljine – na primer od Zemlje do Meseca, Marsa ili još dalje. Pritom je od presudnog značaja kako uštedeti neophodne sirovine za pogon mašina da bi značajnije misije uopšte bile moguće".

Idealni uslovi za putovanje na Mars

U svemiru budućnosti električni pogoni će imati nešto manju snagu od sadašnjih mašina, ali će biti daleko efikasniji. Aktuelni pogonski uređaji „sagorevaju“ samo nekoliko minuta. Električne mašine će sagorevati mesecima, pa čak i godinama, uvećavajući pritom konstantno brzinu. Time se stvaraju idealni uslovi za putovanje na Mars. 2030. bi trebalo da krene prva međuplanetarna stanica na električni pogon koja će prevoziti ljude.

Neophodna inteligentnija rešenja

Za kretanje atomskih svemirskih brodova je neophodan vodonik, koji se u kosmosu može naći u ogromnim količinama. Herdrih objašnjava kako se američka međuplanetarna stanica Basard Ramdžet snabdeva vodonikom iz svemira:

"Osobenost stanice Basard Ramdžet jeste da ona pomoću magneta tokom leta sakuplja vodonik iz okoline".

Kako doći do neophodnih sirovina za pogon mašina jedno je od najvažnijih pitanja za budućnost. Dok se danas troše ogromne količine energije u budućnosti će inteligentnija rešenja biti neophodna.

  • Datum 22.01.2009
  • Autor Klaus Dartman
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GeB4
  • Datum 22.01.2009
  • Autor Klaus Dartman
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GeB4