Bačelor – vredi li to nešto? | Mozaik | DW | 11.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Bačelor – vredi li to nešto?

U Nemačkoj već deset godina skoro da nema klasičnih diploma i četvorogodišnjeg obrazovanja na fakultetima. Sudent nakon tri godine dobija zvanje bačelora, a nakon dodatne dve zvanje mastera. Većina bira drugu opciju.

Ana Nikiforov studira poslovni menadžment u Kelnu. Upravo dovršava rad koji treba da joj obezbedi zvanje bačelora. Ali Ana se, kao i mnogi drugi, oseća nesigurnom da se nakon tri godine studija upusti u posao. „Učimo teorije koje nemaju mnogo veze sa realnošću. Naravno, mnoge stvari su izbačene iz nastavnog programa kao bismo uopšte mogli da ga savladamo za tako kratko vreme“, kaže Ana.

Tokom studija po Bolonjskom sistemu, jedino je bitno sakupljati bodove – nije čudo što se studenti nakon tri godine osećaju slabo pripremljenim. Stoga se 80 odsto njih u Nemačkoj odlučuje da smesta nastavi školovanje do zvanja mastera. Postoje i drugačiji primeri – Natali je, recimo, po sticanju bačelora počela da radi, a tek kasnije upisala master. „Teško mi je da shvatim zašto neko odmah nakon tri godine studija bira šta će da specijalizira, a da pri tom uopšte nije radio u toj oblasti. Preporučujem da nakon bačelora student malo radi, da se orijentiše i pronađe u nekom zanimanju, i tek onda odabere specijalizovani master-program“, savetuje Natali.

Da li je reforma uspela?

Natali danas vodi odeljenje prodaje u firmi koja proizvodi liniju za negu usana – dobar posao za mladu obrazovanu ženu. Zato ona smatra da je reforma visokih studija bila pun pogodak. Potpuno saglasan je i Tomas Zatelberger iz Udruženja nemačkih poslodavaca. „Reforma funkcioniše već deset godina, doduše sa nekim poteškoćama. Ali diplomci sa bačelorom su u Nemačkoj veoma dobro plaćeni i cenjeni od strane poslodavaca.“

Aufnahmeprüfung an der Uni Madrid

Skraćeno školovanje često je jurenje kroz gradivo sa puno bubanja


To mišljenje ne dele na univerzitetima. Predsednik Konferencije visokih škola Horst Hipler nije u potpunosti zadovoljan Bolonjskom reformom: „U međuvremenu se situacija nešto popravila jer smo strukturirali studijske programe i prilagodili sadržaj studija. Ali studije u Nemačkoj sve češće imaju karakter priučavanja, a to nije moralo tako da bude.“

Ana sa početka priče u međuvremenu je odlučila da takođe upiše master studije. Uverena je da će tako lakše do odgovarajućeg posla.

Autor: Nemanja Rujević (ard)
Odg. urednik: Jakov Leon