Bžežinski: Finski model za Ukrajinu

DW: Situacija u Ukrajini je veoma nestabilna i u proteklih nekoliko dana bilo je žestokog nasilja. Da li se plašite otvorenog građanskog rata u toj zemlji?

Zbignjev Bžežinski: „Mislim da rat zaista preti Ukrajini. Ali i dalje verujem da se taj problem može rešiti kompromisno, ukoliko postoji čvrst stav Zapada, ukoliko je Janukovič spreman da pregovora u dobroj veri i ako Putin shvati da je u dugoročnom interesu Rusije da se ovo pitanje reši putem kompromisa. Nisam siguran da sva tri uslova mogu da budu ispunjena i sve se više čini da je Janukovič nepouzdan.“

Kako ocenjujete Janukovičevu dosadašnju ulogu u krizi? Da li mislite da može da ostane ne vlasti?

„Mislim da je to sve sumnjivije. Na početku, možda smo mogli da razmatramo nekakav dogovor po kome bi on ostao predsednik makar za neko vreme, dok se prašina ne slegne i dok se ne održe zaista demokratski izbori za predsednika sa smanjenim ovlašćenjima. Izgleda da je on ili kukavica, ili neodlučan ili neiskren.“

Zar ne bi mogao jednostavno da olakša situaciju tako što bi odmah podneo ostavku?

„To bi sigurno bilo od pomoći. Ali verujem da ga ne brine samo njegov položaj kao predsednika, već i njegovo lično bogatstvo koje je stekao otkako je došao na vlast. I njegov sin se obogatio od kako je Janukovič postao predsednik.“

Zapad, odnosno Amerika i Evropska unija, spore se oko reagovanja na situaciju u Ukrajini. Kako vi vidite korake koje je Zapad do sada preduzeo?

„Za sada to nije bilo jako impresivno. Zapad je sporo reagovao na iznenadni zaokret Janukoviča pre nekoliko meseci. Tada nije bilo nikakvih specifičnih i neposrednih predloga da se izađe na kraj sa sve dubljom ekonomsko-društvenom krizom u zemlji. Tek tokom prošle nedelje ili ovih dana, mešanje zapadnih zemalja postalo je vidljivije. I mislim da je Zapad sada sve svesniji činjenice da je potreban i značajan finansijski paket i jasno definisan sistem političkih smernica koji bi dali Ukrajini priliku da ostane dobar sused sa Rusijom, ali da u isto vreme proširi svoju vezu sa Evropom; kao i da sama Amerika uveri Rusiju da sloboda Ukrajine da krene ka Evropi ne znači da će ona postati deo koalicije koja preti interesima Rusije. I konačno, ako Rusija nije u stanju da to prihvati, suočiće se sa sve neprijateljskijom, ogorčenom i možda sasvim eksplozivnom Ukrajinom.“

Mnogo se pričao o sankcijama protiv Ukrajine. Da li ste za vi za ili protiv takvih sankcija?

„Nisam ni za ni protiv, odnosno ne bih učinio sankcije primarnom alatkom naše politike. Ali ne bih izbegavao da primenim sankcije protiv pojedinaca koji su izvukli finansijsku korist od pristupa Zapadu, ali igraju negativnu ulogu i Ukrajini i u Rusiji.“

Hajde da još malo razgovaramo o Zapadu. Po vašem mišljenju, da li je Obamina administracija učinila dovoljno u ovoj krizi?

„Bila je veoma spora, ali sada radi mnogo više. Postala je ozbiljno uključena. Sjedinjene Države moraju da budu indirektno umešane u pregovore između EU i Ukrajine i da mnogo direktnije, na bilateralnoj osnovi diskutuju te probleme sa Rusima, iako EU možda takođe želi da bude umešana u te diskusije. Ali Rusima je u dugoročnom interesu stabilna veza sa Amerikom koja ne klizi ka negativizmu Hladnog rata. Tako i treba da bude. Putin bi trebalo da obrati pažnju na činjenicu da njegova podrška Janukoviču – koga ruska štampa sve više opisuje kao potpuno nepouzdanog pokvarenjaka – nije u ruskom dugoročnom interesu zato što će u Ukrajini stvoriti rasprostranjeno antirusko rapoloženje, možda ne kod svih, ali sigurno kod većine Ukrajinaca. A to nije u interesu Rusije.“

Da li se nadate da će Rusija i gospodin Putin izvršiti pritisak na Janukoviča da podnese ostavku?

„Mislim da bi to bio veoma zdrav korak i da bi omogućilo Putinu, indirektno naravno, da utiče na to ko će ga zameniti. Nisu svi opozicionari protivnici Rusa – u ovom stadijumu verovatno većina svih odgovornih pristalica opozicije to nije. Ali ova zbivanja, koja se očigledno odvijaju pod zaštitom Rusije, verovatno će pretvoriti Ukrajince u vrlo intentzivne antiruske nacionaliste.“

Onda, kako vidite ulogu EU, koju je Amerika glasno kritikovala zbog premalog mešanja?

„Drago mi je da je EU aktivno uključena i da su ugledni ministri spoljnih poslova nekih od vodećih evropskih zemalja sada u Kijevu. Ali, na kraju krajeva – i ovo se posebno tiče Nemačke – ako je Evropska unija ozbiljna, mora da da neki novac. Veoma je lako govoriti o demokratiji i dugoročnoj saradnji, ali činjenica je da je novac sada takođe potreban da bi se stabilizovala Ukrajina. Ali da naglasim ključnu stvar. Ako želimo rešenje koje konstruktivno ono mora da se zasniva na kompromisu. Ja mogu da zamislim da Ukrajina napreduje u kontekstu konstruktivnog kompromisa i postaje zemlja čija domaća i spoljna politika donekle nalikuju politici Finske.“

Pomenuli ste ulogu Nemačke u ukrajinskoj krizi. Kako ocenjujete dosadašnje držanje Berlina?

„Mislim da je dobro što je Nemačka umešana, ali mislim da Nemci moraju da preuzmu vodeću ulogu u oblasti u kojoj to ne vole – a to je obezbeđivanje para. Ne možete imati kompromis za trenutnu problem, koji je prihvatljiv i konstruktivan i koji je dobar za Zapad kao i za Rusiju bez neke ozbiljne finansijske umešanosti EU. A činjenica je da je Nemačka najnaprednija i ekonomski najuspešnija članica Evropske unije.“

Zbignjev Bžežinski je bio savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Džimija Kartera iz 1977. do 1981. i uživa reputaciju jednog od najistaknutijoj stručnjaka za američku spoljnu politiku. Trenutno je profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džon Hopkins i savetnik Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

Autor: Mihael Knige / dj
Odgovorni urednik: Ivan Đerković