Azilanti u Francuskoj, život preko zidina zatvora

Osnovni zadatak ove organizacije je da ponudi pravne savete i psihološku pomoć onima kojima preti proterivanje iz Francuske. Do sada je Simad bila jedina organizacija ovlašćena za ovu vrstu pomoći. U budućnosti bi to trebalo da se promeni, naglašava ministar za migracije Bris Ortefej.

„Ideja je sasvim jednostavna. Do sada je Simad bila jedina koja je imala pristup zatvorima. Sada otvaramo vrata i drugim organizacijama. Koristi od toga će imati svi: Vlada, jer će situacija biti transparentnije i udruženja, jer će u buduće moći da rade na tom polju. Biće dobro i za one kojima preti proterivanje, jer će biti bolje zaštićeni. Pristup zatvorima ujedno znači i bolju zaštitu i više transparentnosti.”

Zatvorenici u nezavidnom položaju

Međutim, upravo u to sumnjaju mnogi borci za ljudska prava u Francuskoj. Oni smatraju da se time želi onemogućiti rad organizacije Simad, a samim tim i otežati nezavisna kontrola zatvora za stance. Organizacija za pomoć izbeglicama svake godine prilaže izveštaj o nezavidnom stanju ovih zatvora. Pjer Henri je predsednik izbegličke organizacije Frans ter de azil (France Terre de Asile).

„Za mene je to smišljeni napad na Simad. Organizacija je Ujedinjenim Nacijama veoma precizno podnela izveštaj o stanju u zatvorima za strance koji treba da budu proterani. To je ceh koji mora da plati.“

Simad osnovan još u Drugom svetskom ratu

Organizaciju Simad su osnovali protestanti u drugom svetskom ratu. U to vreme se brinula o ugroženima iz nacističke Nemačke. Kada su 1984. godine napravljeni prvi zatvori za strance bez važeće boravišne dozvole Simad je dobila zadatak da se ovim ljudima nađe pri ruci. Sada je ministar Ortefej ovaj zadatak ponudio javno i drugima i to za 4 miliona evra, kao da se radi o nekoj proizvoljnoj uslužnoj delatnosti. Rukovodilac Simada Loren Đovanovi kaže:

„To je zapravo problem. Tako se ova osetljiva misija pretvara u liberalno tržište za uslužne delatnosti I time je izložena konkurenciji. To je ideološki i apsurdno. Ljudska prava i prava stranaca nisu tržište.“

Proterivanje stranaca se pretvorilo u jednu vrstu mašinerije

Počelo se za gradnjom sve većih zatvora, što je posledica takozvane politike bodovanja. Francuski predsednik Nikola Sarkozi određuje koliko stranaca će policija uhvatiti i proterati u toku jedne godine. U ovoj godini ta brojka iznosi 26 000 ljudi. Mnogi u policiji nisu srećni zbog toga, kaže Janik Danio, portparol sindikata policajaca UNSA.

„Na policiju se vrši veliki pritisak, kako bi se ostvario zadati cilj. Njima se onemogućava rad na drugim poljima kako bi ostvarili određeni broj proteranih stanaca. Tako da je Simad nešto poput amortizera između čekića i nakovanja. Policiji ne pada lako da nadgleda ljude, žrtve nepravde u svetu, koji su došli u Evropu jer se nadaju raju. Međutim, nailaze ponovo na bezizlaznu situaciju. Policija je suočena svakoga dana sa ljudskom patnjom.“

Gubi se preglednost

Buduće bi osam organizacija trebalo da radi u 25 postojećih zatvora. Njihov ugovor za rad trajaće godinu dana uz mogućnost produživanja. Francuski Karitas smatra da će se na taj način izgubiti preglednost. Osim toga, pojedinačne organizacije će biti pod izvesnim pritiskom, kako bi vlada ostvarila svoju zamisao o udelu stranaca u društvu. Uticaj civilnog društva će biti oslabljen.

S druge strane organizacija Malteški Orden ne smatra da vlada ima loše namere. Predsednik Alen de Tonkedes naglašava da njegova organizacija neguje dobre odnose sa većinom zemalja odakle dolaze azilanti. To iskustvo želi da iskoristi u zatvorima za strance kojima preti proterivanje.

„Želimo da se povratak ljudi u zavičaj dogodi pod najbolje mogućim uslovima. Dobrovoljno, ako je to moguće i sa projektom za novo povezivanje sa zemljom porekla.“

Na kraju treba naglasiti da pravni saveti, koji bi sprečili proterivanje azilanata, ne spadaju u prioritete ove organizacije.