Azil za Gadijevu porodicu u Alžiru

Deo porodice poraženog libijskog diktatora Gadafija pobegao je u Alžir, potvrdilo je Ministarstvo inostranih poslova Alžira. Gadafijeva žena Safija, ćerka Aiša i sinovi Hanibal i Mohamed sa njihovom decom, juče su prešli libijsko-alžirsku granicu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun i Prelazna vlada u Tripoliju obavešteni su o tome, saopštila je alžirska agencija APS.

„Akt agresije“

Prelazna vlada traži hitno izručenje prebeglih i istovremeno kritikuje Alžir šta je ponudio utočište članovima Gadafijeve porodice. „To je akt agresije protiv libijskog naroda i njegovih očekivanja“, izjavio je ministar informisanja Mohamed Šamam.

„Iskoristićemo sva pravna sredstva, da te kriminalce vratimo nazad i izvedemo ih pred sud.“ Šamam je upozorio Alžir da ne nudi Gadafiju utočište i naglasio: „Onaj ko to pokuša da uradi neprijatelj je libijskog naroda“.

Alžirski list Al Vatan piše da Alžir planira da zatvori granicu sa Libijom. Alžir je jedina susedna zemlja koja nije priznala libijski Nacionalni prelazni savet pobunjenika, kao legitimnog predstavnika libijskog naroda.

Sklonište u Libiji?

Još nema informacija o tome gde se Gadafi trenutno nalazi. Vrlo verovatno je još uvek u Libiji. Prema informacijama italijanske novinske agencije Ansa, moguće je da se odbegli diktator nalazi u gradu Ban Valid, sto kilometara jugoistočno od Tripolija. Gadafi je zajedno sa sinom Al Saidom, javlja Ansa, pozivajući se na „diplomatske libijske izvore“.

Gadafijev sin Hamiz, koji je komandovao očevom elitnom jedinicom, najverovatnije je ubijen prilikom povlačenja. Od početka sukoba, vest o njegovoj smrti već je nekoliko puta objavljena.

Predsednik libijskog Prelaznog saveta, Mustafa Abdul Džalil, pozvao je NATO na nastavak borbi protiv Gadafija. „On je još uvek u stanju da počini grozne stvari“, rekao je Džalil u Dohi, na sastanku sa predstavnicima NATO-država i naglasio: „…da NATO nije pružio podršku Libiji, dogodio bi se najveći masakr u novijoj svetskoj istoriji“.

Opsada Sirte

Napredovanje pobunjenika ka Sirti, Gadafijevom rodnom gradu, napreduje jako sporo. I na kraju rata, libijskim pobunjenicima je potrebna logistička i vojna pomoć. NATO je odlučio da pomogne pobunjenicima u okolini Sirte radarima, kao i raketama „zemlja-vazduh“.

Evropska unija u međuvremenu je u Tripoliju otvorila Kancelariju za humanitarnu pomoć. Snabdevanje je u glavnom gradu posebno otežano. Novinari izveštavaju o praznim regalima u prodavnicama. Uz to, jedva da ima vode i struje. Sa Malte je za Tripoli krenuo brod sa 340 tona pijaće vode, hrane i lekova.

u nastavku: Kome ide Gadafijev novac?

Iako Moamer al Gadafi još uvek nije uhapšen, već je mnogo toga jasno: bivši vlastodržac je poražen. Kontrolu nad Libijom preuzeo je Nacionalni prelazni savet. Pobunjenici sada užurbano traže odmrzavanje Gadafijevog novca. Stručnjaci su po tom pitanju podeljenog mišljenja, i nisu sigurni da li ima smisla već sada novac dati pobunjenicima.

Koliko je novca Gadafi za 42 godine svoje vladavine izneo iz zemlje, verovatno se nikada neće tačno ustanoviti. Procenjuje se između 80 i 150 milijardi dolara. Deo tog novca je pronađen i blokiran. Libijski Prelazni savet sada novac traži nazad. Markus Kaim, iz Zadužbine nauka i politika to smatra potpuno legitimnim, ali ne i najvažnijim:

„Finansijska sredstva za obnovu Libije u ovom trenutku su nevažna. Zbog prirodnog bogatstva naftom i gasom Libija je dobrostojeća zemlja, a uz to trenutno su druge stvari od presudnog značaja za obnovu zemlje, naime uspostavljanje bezbednosti i političkih institucija.

Sasvim drugog mišljenja je Hamadi El-Aouni, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Berlinu. On smatra da je isplata Gadafijevog novca od presudnog značaja.

„Nacionalnom prelaznom savetu novac je već odavno potreban. Već je bilo problema sa isplaćivanjem plata, kao i sa finansiranjem drugih neophodnih stvari. Iskreno rečeno, mislim da se sa isplatom kasni i ona bi morala mnogo brže da se dogodi.“

Novac potreban bolnicama

El-Aouni ističe da je novac hitno potreban pre svega bolnicama. „Libiji nedostaju bolnički aparati, medicinska oprema, ali i doktori. Nema ni lekova dovoljno. Trenutno je najvažnije bolnice snabdeti svim potrebnim materijalom.“

SAD su do sada odmrzle Gadafijevih 1,5 milijardi dolara. I Italija je najavila da će, što je brže moguće, staviti na raspolaganje 350 miliona evra. Ali ne bez skrivenih motiva, objašnjava Markus Kaim:

„Italija, kao i pojedine druge zemlje nastoje sada, kada zemlja ponovo kreće takoreći od nule, da isposluje povoljne ugovore za kupovinu nafte i gasa. Mnoge vlade uveliko se nadaju da će njihove naftne kompanije tu biti u igri.“

Evropska unija, sa druge strane je veoma kruta kad je reč o isplati Gadafijevog novca. Zašto je tako, objašnjava Joahim Herster, stručnjak za bliskoistočnu politiku u Bundestagu:

„Činjenica jeste da je za mnogo toga novac hitno potreban, za prehranu stanovništva, kupovinu životnih namirnica, možda i snabdevanje električnom energijom. Odlučujuće je međutim da u Libiji trenutno ne postoje institucije koje bi propisno koristile novac. Najpre bi to trebalo da se reši, a posle ćemo da vidimo.“

Unutar Evropske unije prvo želi da se preispita da li novac pobunjenicima može da se da mirne savesti. Za profesora političkih nauka El-Aounija to je loš argument, jer kako kaže novac pripada libijskom narodu:

„Bez obzira na pojedine afričke zemlje, Nacionalni prelazni savet je širom sveta priznat kao jedini legitimni predstavnik libijskog naroda, i zato on ima puno pravo na novac. Ono što bi moglo da se uradi, kako čitav novac ne bi kontrolisao isključivo Prelazni savet, jeste da Ujedinjene nacije eventualno formiraju odbor, čiji bio zadatak bio da nadgleda korišćenje novca.

Autori: Kristijan Valc / Tomas Lačan / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon