Azijska privreda pred promenama | Politika | DW | 23.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Azijska privreda pred promenama

Azijska privreda raste mnogo brže nego evropska. Ali ona bi moglo da raste još brže kada bi azijske sile međusobno sarađivale.

Sve što stimuliše međunarodnu robnu razmenu je dobro. To je poruka koju neprestano ponavljaju Svetska trgovinska organizacija, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. Razvojem trgovine u Aziji, čiji volumen se od 2000. utrostručio, mogao bi da bude zadovoljan i Naojuki Šinohara, jedan od zamenika predsednice MMF-a Kristin Lagard. Ali nije. Jer ako se malo bolje pogleda na oblik trgovine unutar Azije, na svetlo izlazi činjenica da se radi isključivo o međuproizvodima, npr. o pojedinim komponentama za računare koje se proizvode svuda po Aziji, a sklapaju u Kini. To je još uvek deo globalnog dostavljačkog lanca kojem Azija može da zahvali za svoj dugogodišnji privredni rast: jeftina proizvodnja za zapadna tržišta.

Potraga za novim tržištima

Zeti Ahtar Aziz, šefica Centralne banke Malezije

Zeti Ahtar Aziz, šefica Centralne banke Malezije

Ali taj trend se trenutno menja. „Do sada je proizvodnja u Aziji u potpunosti zavisila od potražnje sa Zapada. Sada azijske firme pojačano razvijaju i proizvode za azijska tržišta. I preduzeća sa Zapada okreću se rastućem azijskom tržištu“, kaže Endrju Šeng, predsednik instituta „Global“ iz Hong Konga. „Krivac“ za taj trend je rastuća azijska srednja klasa. Međutim, azijske privrede pojačano traže i nova tržišta. „Azija sada trguje i sa Afrikom, Latinskom Amerikom i arapskim zemljama. Samo zato je naš trgovinski bilans još uvek pozitivan. Da se oslanjamo samo na Evropu u krizi i SAD, ne bi bilo tako“, kaže Zeti Ahtar Aziz, šefica Centralne banke Malezije. Trgovina sa tzv. ekonomskim silama u razvoju širom sveta raste.

Prepreke za male i srednje preduzetnike

I zemlje unutar azijskog regiona bi mogle bolje međusobno da trguju. Najveća prepreka tome je sva sila regionalnih dogovora i sporazuma. Oni doduše ukidaju neke dosadašnje trgovinske barijere, ali istovremeno blokiraju i dalji razvoj trgovine. „Velika količina ugovora na neki način isključuje male i srednje preduzetnike i to moramo da sprečimo“, kaže indonežanska ministarka turizma i razvojne privrede Mari Pangestu. I dok se, do sada uglavnom proizvodni sektor starao za rast azijske ekonomije, u budućnosti taj prostor želi da se pojačano okrene uslužnom sektoru. Trenutno uslužni sektor u Kini učestvuje sa 40 odsto u ukupnom privrednom učinku. U zemljama zapada je sa 75 odsto taj udeo gotovo dvostruko veći.

Razlozi za lagano odmicanje od proizvodnog sektora leže i u prognozama. „Doći će do promena koje ne možemo ni da zamislimo. Azija mora da se oprosti od predubeđenja da je proizvodni pogon Zapada. Jer protiv sve bržeg razvoja i primene robotike i 3D-štampača, čak su i azijski radnici bespomoćni“, zaključuje Endrju Šeng.

Autori: Andreas Beker / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković