Avionska nesreća "zaoštrila" krizu u Erbasu?

Nemački dnevni listovi pokušavaju da pronađu odgovor na jednostavno pitanje: zašto je izlaznost bila tako mala i zbog čega je najveća tekovina EU, jedina svetska nadnacionalna institucija u koju narodi direktno biraju svoje predstavnike, tako strana građanima 27 zemalja-članica.

U senci izbora za Evropski parlament je i nesreća aviona „Er fransa“ u Atlantiku, o kojoj svaki dan saznajemo samo da je nađen još poneki deo aviona koji je na letu iz Rija za Pariz pao u more, ali smo daleko od saznanja o mogućem uzroku katastrofe. Ziddojče cajtung nam u današnjem broju daje uvid u krizu kompanije „Erbas“ i modela A-380, najvećeg putničkog aviona svih vremena – jedno veliko preduzeće, naime, objavilo je da će otkazati narudžbu deset ovih aviona, a velike aviokompanije poput „Čajna sauterna“, „Er fransa“ ili „Kvantasa“ najavile su produženje roka svojih narudžbi. Svemu je, naravno, uzrok, finansijska kriza koja je dovela u pitanje korišćenje, ali i održavanje najveće putničke letilice svih vremena.

Urednici su danas posvetili pažnju i stvarima o kojima u novinama ne može da se čita baš svaki dan. Među takvima je, recimo, priča o krizi sumo-rvanja u Japanu objavljena u Frankfurter algemajne cajtungu. Povod za priču je najnoviji nosilac titule jokozune, jednog od pet nivoa koje mogu da dostignu sumo-sportisti, ali jedinog iz koga ne može da se siđe u niži rang. Jokozuna je rang koji tradicionalno ima značaj gotovo polubožanstva, a praktično znači ogromnu zaradu i kultni status u japanskom društvenom životu.

Rvanje u kome gubi onaj ko dodirne tlo bilo kojim delom tela osim stopala ili napusti kružno omeđenu platformu za borbu, najstariji je sport na svetu u kome se vodi svetska rang-lista – već više od 300 godina se zna redosled prvih hiljadu boraca. Tokom devedesetih godina prošlog veka počela je i planetarna popularnost sumo-rvanja zahvaljujući televizijskim prenosima i snimcima koji su obišli svet i na kojima se debeli momci od po 150 i više kilograma umotani u čudne gaće od sedam metara platna bespoštedno bacaju i guraju.

Japanci ne priznaju sumo-rvanje izvan Japana i ne žele da se takmiče sa borcima iz drugih zemalja, ali zato u samom Japanu ima dosta naturalizovanih Mongolaca koji trenutno kvalitativno dominiraju tim sportom. Ne samo što je već nekoliko poslednjih jokozuna havajskog ili mongolskog porekla, što Japanci teško podnose, nego je nedavno jedan 17-godišnji sumotori iz podmlatka umro od posledica batina koje je dobio u svom klubu. Jer, javna je tajna da surovi trening podrazumeva i fizičko kažnjavanje onih koji ne mogu da drže korak sa zahtevima tradicionalnog rvanja. Ili, kao što tvrde zli jezici u poslednje vreme, onih koji ne mogu da drže korak sa Mongolcima. Sada je poljuljan važan deo japanske kulture, što je stvorilo krizu nepojmljivu zapadnom svetu u kome je sport, doduše, komercijalizovan, ali još uvek samo – sport.

Frankfurter algemajne cajtung objavljuje i poduži članak o tome da, kako piše u naslovu, „roze sme da ostane kakav jeste“. Evropska unija, naime, nije odobrila predlog mnogih proizvođača da se odobri proizvodnja rozea mešanjem crnog i belog vina. Cilj novog predloga je, naravno, otvaranje mogućnosti veće zarade pojednostavljivanjem metode koja je godinama predstavljala umetnost za sebe. Francuski vinari su rekli odlučno „ne“, čemu su se pridružili i Nemci. Tako je spasen roze, lako vino koje stiče sve veću popularnost u prosečnom nemačkom ali i evropskom domaćinstvu, a o dramatičnoj borbi za očuvanje njegove čistote malo ko bi nešto znao da pomenuti list nije objavio ovaj tekst.

priredio Saša Bojić

odg. urednik: N. Jakovljević