Avioni u službi istraživanja atmosfere

Na insitutu za istraživanje atmosfere i istraživačkom centru u Julihu naučnici žele da ispitaju promene u višim sferama atmosefere , zemljinog zaštitnog omotača. Njihov cilj je da stvore globalnu mrežu za posmatranje i istraživanje atmosfere.Tako je nastao projekat IAGOS u kojem učestvuju naučnici iz Nemačke, Francuske i Engleske kao i aviokompanije. Naime avioni ,i to na redovnim linijima će ubuduće moći da liferuju podatke za istrživanje atmosefere.

Istraživanje klime je komplikovano.

Prvo jer postoje različite teorije o tome kako dolazi do sudara oblasti sa niskim vazdušnim pritskom i drugo jer je istraživanje atmosfere obiman i skup proces. Postavlja se pitanje – zašto onda ne iskoristiti već postojeće mogućnosti – naime avione koji i onako non- stop lete kroz interesantne regione.

Upravo to je cilj istraživačkog projekta IAGOS u istraživačkom centru smeštenom u gradiću Julih kraj Kelna. Avioni koji lete na dugim linijma trebalo bi da nadgledanjem okoline skupljaju nove podatke za istražavnje klime.

Andreas Folc Tomas sa insituta za istraživanje atmosefere u pomenutom centru u Julihu želi , sa svojim timom, obične avione da osposobi za naučna istraživanja : „Aparati će biti ugradjni ispod kokpita, tamo gde se nalazi kompjuter koji upravlja avionom. Oni moraju da ispune specijalne zadatke.“ Najvažnji medju njima je merenje različtih gasova koji se nalaze u atmoseferi. Pre svega onih koji su su bitni za našu klimu:“Želimo da merimo ozon, vodenu paru ,kao i okside azota i aerosole – oni su važni za sumu zračenja na zemlji i za formiranej oblaka .Takodje želimo da direktno merimo čestice oblaka , aprat za ta merenja će biti smešten na spoljašnosti aviona.“

Velika prednost aviona na redovnim letovima je visina nakojoj oni lete – negde oko 10 kilometara. A upravo ti slojvi atmosfere imaju odlučujuću ulogu u klimatskim procesima.

Mnogi klimatski gasovi razvijaju svoje dejstvo u oblasti takozvane tropopauze – neke vrste medjuprostora. Iznad tog sloja se nalazi stabilna stratosfera a ispod je izmešana troposfera, dakle sloj u kojem se odvijaju naše vremenske prilke. Naučnici žele da sazanju kako se dešava razmena izmedju ova dva sloja:

„Ti procesi mešanja teku na veoma malim skalama, dakle vertikalno samo negde oko 100 metara. I ti procesi, recimo kada se vazduh iz stratosfere umeša u troposferu ili suprotno – to je ono što želimo da studiramo, i tako kalibririamo i poboljašmo modele vremenske prognoze kojima sada raspolažemo.“

Pomenuli smo aerosole koji su za naučnike pored gasova u atmosferi, veoma bitni – radi se o najstnijim česticama prašine ili kapljicama vode.Aerosoli naime imaju važnu ulogu u stvaranju onih belih tragova koje za sobom ostavljaju avioni. Postoji nada, ako se bude saznalo kako ti tragovi tačno nastaju, da bi motori budućih aviona mogli da se prave tako da budu manje štetni za okolinu.

Svi instrumenti koji će biti ugradjeni u avione su potpno automaski. Dakle, jednom kada budu ugradjeni , niko više od posade neće morati da se brine o njima. Rezultati merenja će putem signala stizati do stanice na zemlji, gde će biti skupljani i obradjivani.

Medjutim ni kada za tri godine, prvi avioni sa apratiam za merenje budu poleteli i slalio podatke na zemlji, neće biti okončana misija ovog projetka:”Imamo nameru da potom izgradimo pravu infrastrukturu u kojoj će učestvovati avionske kompanije.Pre svega se nadamo da čemo uspeti da zainteresujemo avionske kompanije iz azije,kako bi smo mogli da pokrijemo pacifik – to do sada nismo uspeli.”

Najkasnije 2012. godine trebalo bi da 20 aviona sa instrumnetima za merenje bude non stop u akciji.I novi ogromni erbas A 380 imaće instrumente za merenje klimatski relevatnih podataka u atmoseferi.

I tako bi uskoro let na odmor mogao da bude deo jednog globalnog non stop sistema za kontrolu klime na zemlji.