1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Avioni na gorivne ćelije

Prilikom poletanja aviona nastaje ogromna buka i ogromna količina izduvnih gasova. Time su avioni veliki zagađivači životne sredine. Ali to bi moglo, zahvaljujući gorivnim ćelijama, da se promeni na bolje.

default

Prvi avion sa gorivnom ćelijom

U nemačkom Centru za vazduhoplovna i svemirska istraživanja već dugo se radi na razvoju gorivnih ćelija. Ali kao što to biva kod svake primene gorivnih ćelija, poteškoće koje se pritom javljaju su uvek veće od planiranih. Mnogobrojni projekti su započeti, a potom prekinuti na neodređeno vreme.

Nemački Centar sada je ponovo predstavio novi avion. Inženjer Jozef Kalo koji se bavi elektrohemijskim sistemima opisuje kako je tim iz Štutgarta od aviona-jedrilice sa električnim motorom napravio avion sa pogonom na vodonik.

Samostalno poletanje

Posebnost novog modela jeste u tome što neće samo klizati kao njegovi prethodnici pošto je uzleteo uz pomoć drugog aviona koji ga je povukao, nego će poletati i sletati zahvaljujući gorivnim ćelijama.Kalo kaže:

"Novina na našem avionu, Antares DLR-H2 jeste jedna gorivna ćelija. Time je avion u stanju da poleti, leti pravolinijski i da sleti. Izazov kod novog modela bio je u integraciji gorivne ćelije i rezervoara sa vodonikom."

Tehnički posmatrano to bi trebalo da funkcioniše na sledeći način: ispod krila se postavljaju dva aerodinamična rezervoara tako da izgleda kao da avion ima dva motora. U jednom od rezervoara je vodonik.Kalo kaže:

"Rezervoar sa vodonikom mora da bude siguran. To smo postigli izvođenjem raznoraznih eksperimenata ovde u Institutu, ali i u saradnji sa partnerima iz industrije. Sada je taj rezervoar odobren za primenu u vazdušnom saobraćaju."

Samo 60 kilograma

Za dobijanje električne energije iz vodonika, neophodna je gorivna ćelija u drugom rezervoaru, na suprotnoj strani aviona. I taj uređaj je napravljen uz pomoć stručnjaka iz industrije. Kalo kaže:

"Uređaj je poseban po tome što je neverovatno lagan, samo 60 kilograma i kontinuirane snage od 20 kilovata."

Ta snaga se može porediti sa snagom motora manjeg auta.

Međutim, ova tehnika ima i nedostatke. Što je rezervoar sa vodonikom prazniji, to je naravno i lakši. Time bi avion došao u kosi položaj i zaokrenuo. O tome kalo kaže:

"Razlika u težini između levog i desnog rezervoara iznosi oko 20-25 kilograma, i to je nešto što se može lako izjednačiti blagom korekturom putanje."

Na drugoj strani ulice, u Institutu za izgradnju avionu u Štutgartu radi se i na jednoj drugoj tehnici - kako integrisati pogone na gorivne ćelije. Profesor Udo Vojt Ničman zajedno sa studentima traži rešenje problema:

Nov pristup u konstrukciji

Naš avion je konstruisan oko gorivnih ćelija. Znači, mi ne opremamo već postojeći avion gorivnim ćelijama, jer time se tehnologija ne koristi optimalno. Mi avion moramo da prilagodimo situaciji, te motor integrišemo pozadi u repu aviona. Time povećavamo stepen efikasnosti propelera, a stičemo i druge prednosti, na primer, poboljšanu preglednost prednje strane, lakšu izgradnju aviona."

Da li to znači da je avion sa električnom energijom iz gorivnih ćelija spreman za poletanje? Odgovor je negativan, jer situacija nije baš tako jednostavna. Naravno da će istraživači biti vrlo srećni ako izume prvi avion sa pogonom na gorivna ćelija, kaže Vojt Ničman. Ali:

"Tehnologija gorivnih ćelija kao tehnika kojom se pokreću mašine biće ograničena na tzv. lake avione, jednosedne ili dvosedne. Možda u budućnosti i na osmosedne avione. Ali velike transportne avione zasigurno nećemo moći da pokrećemo tehnikom gorivnih ćelija."

  • Datum 26.12.2008
  • Autor K.J.Kucbah
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GNNk
  • Datum 26.12.2008
  • Autor K.J.Kucbah
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GNNk