Avione spušta birokratija, a ne pepeo

Sila teže vuče pepeo ka zemlji, i on pada, neumitno pada, ne mogavši da se zadrži u vazduhu. Ako je suditi po vremenu proteklom od vesti o smirivanju vulkana do vesti o otvaranju aerodroma, pepeo pada brzinom od otprilike 1,5 do 2 kilometra na čas. Ove godine smo ga i videli na evropskim avionskim pistama, za razliku od prošle godine i erupcije vulkana Ejafjalajokula, kada su u Nemačkoj svi gledali u plavo nebo i pitali se: gde li je? – jer, i stručnjaci priznaju da oko procene prostiranja pepela po atmosferi i opasnosti koja od njega potiče u Evropi trenutno ne vlada baš sloga.

Kada proradi neki vulkan, pogledi čitave Evrope se upru u britanski Centar za praćenje vulkanskog pepela, koji je deo Britanske meteorološke službe u Egziteru. No, problem je što ta služba ne prati stvarno kretanje pepela, već ima moderne računare koji na osnovu kojekakvih parametara prave simulaciju tog kretanja.

Informacije iz Egzitera prati i Nemačka meteorološka služba, koja, doduše, ima i svoje stanice za osmatranje, ali Međunarodna organizacija za civilni vazdušni saobraćaj je po pravilu upućena na britanske podatke. Možda je zato pre par nedelja Nemački centar za vazduhoplovstvo i svemirske letove saopštio da su zabrane letenja od prošle godine bile nepotrebne.

Kako izbeći suvišni oprez?

Demohrišćanski političar Diter Lebreht-Koh, zamenik predsednika Odbora za saobraćaj u Evropskom parlamentu nije siguran da je to moguće. „Takve tvrdnje i ove godine mogu da se pojave, jer granična vrednost koncentracije pepela u vazduhu ima podršku mnogih naučnika, kao i jedne radne zajednice na nivou Evrope, ali nema garantovane vrednosti, naučno opravdane vrednosti, koja bi važila za sve mlazne motore… Utoliko će i sada moći da se kaže, da, i sada je još mogao da leti ovaj ili onaj avion“, kaže Lebreht-Koh.

Lebreht-Koh smatra da bi sve bilo lakše kada bi se Evropska unija pretvorila u jedinstven vazdušni prostor, ali Komesarijat EU za saobraćaj kaže da će do toga doći najranije za dve godine. To je svakako dovoljno vremena da Grimsvetl, Ejafjalajokul, Katla, Ljosufjol, Mirdalsjokul, Hvanadalsnjukur i ostali islandski vulkani zadaju glavobolje evropskoj birokratiji i egoizmu.

„Još uvek je među evropskim zemljama vrlo prisutan egoizam; one ne žele da se odreknu svoje suverenosti u vazduhu u korist suverenog vazdušnog prostora EU“, kaže Diter Lebreht Koh.

Znači: još dve godine ovako, a onda ćemo „da vidimo“…

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković