1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Avangarda je ženskog roda

Izložba „Druga strana Meseca" u Diseldorfu iz zanimljivog, za mnoge nepoznatog ugla, predstavlja jednu od najvažnijih evropskih epoha istorije umetnosti.

„Druga strana Meseca otvorena je u Diseldorfu

„Druga strana Meseca" otvorena je u Diseldorfu

Zvala se Klod Kajin i bila je jedna od najupadljivijih, „najotkačenijih“ umetnica svog vremena. Kao spisateljka i filozofkinja bila je stalna gošća pariskih salona 20-ih godina prošlog veka. Činjenica da se bavila i fotografijom u to vreme je bila sporedna. Danas se njeni autoportreti koji su tada nastali, smatraju najvažnijim i najradikalnijim prikazom ženskog identiteta ranog nadrealizma. Na njima se mogu videti i ćelave glave i duge kose, bajkoviti kostimi se izmenjuju sa dečačkim izgledom koji ostavlja otvoreno pitanje radi li se od ženi ili muškarcu.

Klod Kajin, Autoportret, 1928.

Klod Kajin, Autoportret, 1928.

Ko je bila zapravo ta Klod Kajin? Rođena je 1894. u Nantu kao ćerka dobrostojećih jevrejskih preduzetnika. Vrlo rano je došla u dodir sa svetom književnosti i pozorišta i ubrzo je otvorila svoj sopstveni umetnički salon u Parizu. Tu je srela Žermen Dilak. Ona je još u 20-im godinama spadala u najistaknutije nadrealističke umetnice. Godine 1928. režirala je i prvi nadrealistički film „Školjka i sveštenik“ (La coquille et le clergyman). Kasnije je u njihovo društvo došla i Dora Mar koja je stekla reputaciju kao slikarka i autorka društveno kritičnih fotografija dece koja žive na ulici i beskućnika, a kasnije je postala poznata i kao partnerka i muza Pabla Pikasa.

Na putovanjima do novih kontakata

Mreža umetničkih veza bila je razgranata i prelazila je granice Pariza. Postala su popularna putovanja. Negovali su se kontakti, razmenjivala se mišljenja. Po celoj Evropi, uzduž i popreko - od Berlina, Pariza i Ciriha do Amsterdama, Varšave i Moskve - nastajale su umetničke mreže. Iz Nemačke se uključila grafičarka i autorka kolaža Hana Heh, iz Švajcarske Sofi Tojber-Arp. Polako su širili kontakte i na istočnu Evropu. I dizajnerka Sonja Delonaj, čiji su luksuzni materijali kasnije postali svetski poznati i poljska slikarka Kataržina Kobro bile su deo te mreže čiji je centar bio u Parizu.

Marion Akerman

Marion Akerman

U metropoli na Seni susrela su se tri najvažnija umetnička pravca tog vremena: nadrealizam i dadaizam Francuskinja i konstruktivizam s kojim su eksperimentisale umetnice u istočnoj Evropi.

Premala“ dela

Uprkos odobravanju i priznanju koje su umetnice uživale u krugovima u kojima su se kretale, u početku im je bilo teško da promovišu svoju umjetnost. Suzan Majer-Bize koja je sada u Diseldorfu okupila ta dela na izložbi „Druga strana meseca“ ima praktično objašnjenje za činjenicu da ona svojevremeno nisu naišla na interes tadašnjih direktora muzeja: bio je to mali format većine dela koja nisu mogla dobro da izgledaju postavljena u velikim, raskošnim zgradama tadašnjih muzeja.

Ni na izložbi u Diseldorfu nema dela velikog formata. Tu su male slike, portreti, marionete, umetnički oblikovani odevni predmeti postavljeni u kabinetima koji deluju intimno. Ništa ne deluje blještavo ili nametljivo. Zagasite boje na zidovima, otvorene optičke dijagonale naslućuju veze između pojedinih umetnica. Često se pojavljuju motivi kao što su ogledalo, ruke, školjke i maske.

Radovi predstavljenih umetnica su, kaže kustoskinja, vrlo bliski primenjenoj umetnosti i to objašnjava činjenicom da žene, bar u Nemačkoj, do 1919. godine nisu mogle da studiraju na normalnim akademijama, već su posećivale Škole za umetničk preduzetništvo. To je dovelo do toga da su koristile široki spektar medija i materijala za svoja dela. Na diseldorfskoj izložbi mogu se videti grafike, vezovi, marionete, tkanine, fotografije i film „Školjka i sveštenik“ Žermen Dilak.

Muška posla

Hana Heh, Čizma od sedam milja, 1934.

Hana Heh, Čizma od sedam milja, 1934.

Izložba „Druga strana meseca“ predstavlja 230 eksponata iz jedne od najvažnijih epoha evropske istorije umetnosti. Ali, to nije bio lak poduhvat. Nakon Drugog svetskog rata dela avangardnih umetnica pala su u zaborav i tek su ponovno mukotrpno otkrivana 70-ih godina. Direktorku Umetničke zbirke Severne Rajne Vestfalije Marion Akerman to ne čudi: „Dugo su muškarci vladali istorijom umetnosti. Nemali doprinos su tome dali direktori muzeja sa svojom politikom kupovanja dela“. Njen lični cilj je da i dalje neumorno traži do sada nepoznate umetnice iz prošlosti i tako bar tu i tamo ispravi propuste u uvreženoj slici istorije umetnosti.

Autorke: Gudrun Štegen / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković