1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Autokratija je zamisliva u Nemačkoj?

Da li je i 60 godina nakon nacionalsocijalizma u Nemačkoj zamisliva autokratija? Tim pitanjem se u filmu "Talas" bavi režiser Denis Ganzel. Radnja filma prati nastavnika kome uspeva da od maturanata napravi fanatike.

default

Scena iz filma "Talas"

Sipmatičan je taj Rajner. Učenici ga obožavaju i za njegov kurs o autokratiji ima mnogo više zainteresovanih nego za konkurentske ponude poput kursa o anarhiji. Rajner zahteva da ga nedelju dana učenici oslovljavaju kao gospodina Vengera i da svaki učenik kada nešto želi da kaže, najpre ustane.

Režiser Denis Ganzel je za nemačke prilike adaptirao eksperiment koji je pre 30 godina morao da bude prekinut na jednom američkom univerzitetu jer je doveo do vrlo brzog širenja modernog fašizma. U filmu „Talas“ mnogo toga deluje simpatično. Neomiljeni učenik koji nabavljajući drogu osvaja simpatije drugova dobija zaštitu od njih. Deca iz propalih porodica u nastavniku Vengeru vide zamenu za oca.

Reditelj koji pomera granice

Već sa prethodnim filmom, „Napola“, Denis Ganzel je pomerio granice između idealizma, osećaja zajedništva, sporta i fanatizma. Onaj ko želi da opominje mora da pokaže fascinaciju, smatra režiser: „Želeli smo zaista da pokažemo koji to faktor toliko uzbuđuje. To me podseća na razgovor sa mojom bakom koja je rekla: „Da, ali to vreme je bilo sjajno zato što je Suzi razgovarala sa mnom, ta arogantna zubareva kći, iako sam dolazila iz nižeg sloja društva. I onda smo mi u Koruškoj sedeli oko logorske vatre i tako…“ Uvek se iznerviram kada se toga setim, ali kad želim da objasnim kako funkcioniše mehanizam, da li se radi o fašizmu ili autokratiji, onda ispričam ovaj razgovor. Taj nivo mora da dostigne svaki film.“

Filmovi za široke mase

Denisa Ganzela nije tako jednostavno podvesti pod autora Berlinske škole. On vrlo svesno pravi filmove za mase i voli ostvarenja poput „Tri kondorova dana“ sa Robertom Redfordom. Zbog činjenice da angažovani popularni filmovi gotovo ne postoje u Nemačkoj, ovog umetnika kritičari ne smatraju dovoljno ozbiljnim. Međutim, film se isplati pogledati i zbog vrlo ubedljivog Jirgena Fogela: „Generalno verujem da smo sposobni za sve i da toga moramo stalno da budemo svesni. Teoretski, to nije bilo moguće samo pre 60 godina, nego je to uvek moguće. Manipulacija i izjednačavanje ideologija vode tome da ljudi rade strašne stvari. I danas se to stalno događa i mi toga moramo da budemo svesni. To nije veliko iznenađenje.“

Dobro je da u Nemačkoj postoje filmovi koji se na prave samo za glavu gledaoca, nego i za - stomak. Svaki film ima pravo da iritira i ometa.

  • Datum 18.03.2008
  • Autor Jerg Tacman
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DObo
  • Datum 18.03.2008
  • Autor Jerg Tacman
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DObo