1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Austrijske banke obustavljaju prodor na Istok

Zbog krize u finansijskom sektoru i nestabilnosti evra, pojedine austrijske banke razmišljaju o povlačenju kapitala iz istočne i jugoistočne Evrope. Za pojedine od tih zemalja to bi značilo potpuni kolaps privrede.

default

Banka Austrije

„Od projekata na istoku i jugoistoku Evrope, austrijske banke su poslednjih godina profitirale u velikom stilu, ali sada se ti projekti pretvaraju u rizične poslove čije je krajnje rezultate teško proračunati“, kaže stručnjak za finansije Univerziteta u Klagenfurtu, profesor Gotfrid Haber. Menadžmenti velikih austrijskih banaka postaju nervozni, dodaje on, a njihova najveća briga su krediti koje su ove banke podelile na jugoistoku Evrope, a koji bi, u najgorem slučaju, mogli da ostanu nenaplaćeni.

Skoro dve trećine kredita u „Švajcarcima“

Da je strah od takve vrste scenarija opravdan, govori činjenica da već sada veliki broj domaćinstava u Rumuniji i Mađarskoj, nije u stanju da vraća rate za kredite koje su podigli. U posebno teškom položaju su domaćinstva koja su kredite podigla u stranim valutama, najčešće u švajcarskim francima, a takvih je čak 70 odsto svih kredita koje su austrijske banke izdale na istoku i jugoistoku Evrope.

Deutschlands europäische Nachbarn Österreich Flash-Galerie

Alpska idila ...

Dodatno je neizvesna i stabilnost samog evra, tako da su zbog mogućeg rasta inflacije ugrožena i domaćinstva koja imaju kredite i u, barem do sada, stabilnom evru. „Sve zajedno“, kaže Haber „to je više nego dovoljan razlog za nervozu“.

U zemljama istočne i jugoistočne Evrope austrijske banke trenutno imaju ukupno 300 milijardi evra u izdatim kreditima, nijedna druga zemlja nije u bankarskom sektoru u toj meri zastupljena u tom delu Evrope kao Austrija. Austrijske banke bile su, naime, među prvima koje su se nakon pada Berlinskog zida angažovale u novonastalom privrednom prostoru, u kom se dešavala tranzicija sa socijalističkog na kapitalistički sistem. Tada je privredi istočne i jugoistočne Evrope bio potreban novac, austrijske banke su ga skupo posuđivale i tako ostvarivale veliki profit.

„Ali, tada je i sama privreda u tom delu Evrope beležila rast, tako da rizik u koje su se banke upuštale nije bio preveliki“, ocenjuje viceguverner Austrijske nacionalne banke, Volfgang Duhaček. „Austrijske banke su, nakon pada Berlinskog zida, reagovale dinamično, ali se integracija istočne i jugoistočne Evrope u kapitalistički sistem nije dešavala samo na finansijskom sektoru već i privredi uopšte, tako da ne bih rekao da su banke bile pohlepne, već da je to bio sasvim normalan proces“, smatra Duhaček.

Krediti bez pokrića

Ono što se sada ipak ispostavlja kao problematično, jeste činjenica da su pojedine banke izdale kredite u dva puta većem iznosu nego što su same imale u pokriću, a što bi sada moglo biti relevantno i za sve austrijske poreske obveznike, ukazuje profesor Gotfrid Haber. „Sve banke o kojima je reč imaju garanciju države da je ona, u kriznim situacijama, dužna da ih spasava. U tom slučaju, to bi, naravno, bilo opterećenje za državni budžet, konkretnije, angažman banaka koje su radile na Istoku mogao bi skupo da košta ne samo te banke već i sve austrijske poreske obveznike“, tvrdi Haber.

Österreich Wirtschaft Banken Filiale der Hypo Group Alpe Adria in Kärnten

Hypo Group Alpe Adria

Upravo zbog ovoga, Austrijska nacionalna banka je u dogovoru sa bankama koje posluju na istoku i jugoistoku Evrope protekle sedmice donela nove odredbe za njihovo poslovanje u tom delu Evrope. Najvažnija odredba predviđa da banke na stotinu evra koje imaju u pokriću u kreditima smeju da izdaju samo 110 evra, a druga da se pri izdavanju kredita detaljnije i oštrije mora kontrolisati likvidnost klijenata koji podižu kredit.

Vremena u kojima se banke uopšte nisu interesovale za visinu primanja svojih klijenata i u kojima je bila važna samo vrednost nekretnine koju su kreditnim novcem želeli da kupe, definitivno su prošla, kaže viceguverner Austrijske nacionalne banke Volfgang Duhaček. „Mislim da su banke svesne rizika koji sa sobom nosi trenutni razvoj situacije u finansijskom sektoru i znam da povlače poteze koji taj rizik svode na minimum“, tvrdi Duhaček.

Obustavlja se ekspanzija na Jugoistok

O problemima sa kojima se susreću, u međuvremenu javno govore i same banke. Menadžment banke BankAustria najavljuje da ta banka „obustavlja ekspanziju na Jugoistok“, Erste banka govori o „štednji na Istoku“, u Hipo banci kažu da će im ponovo trebati pomoć države, dok u menadžmentu Rajfajzen banke već otvoreno govore o povlačenju sa tržišta pojedinih zemalja na jugoistoku Evrope.

Međutim, potpuno povlačenje austrijskih banaka iz zemalja istočne i jugoistočne Evrope za neke od tih zemalja bi bilo katastrofalno, smatra profesor Gotfrid Haber. To bi, po njemu moglo da dovede i do potpunog kolapsa privrede tih zemalja. S tim u vezi, taj stručnjak ukazuje da bi ponovo trebalo razmisliti o idejama Bečke inicijative, koja je pokrenuta za vreme finansijske krize s početka 2008. godine. Tada su se predstavnici velikih austrijskih banaka dogovorili da neće povlačiti kapital sa istoka Evrope, te da će se na tom području uzajamno podržavati, kako bi prebrodili krizu i dugoročno nastavili sa ostvarivanjem profita.

Sa tom idejom slaže se i viceguverner Austrijske nacionalne banke Volfgang Duhaček: „Ne bih rekao da je potrebna nova inicijativa slična Bečkoj inicijativi iz 2008. godine, ali mislim da je u interesu i svih banaka i svih austrijskih poreskih obveznika da se pridržavamo pokoje odredbe tadašnje Bečke inicijative“.

Autor: Emir Numanović, Beč
Odgovorna urednica: Dijana Roščić