1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Aušvic ne sme da se zaboravi

Nemačka štampa naširoko piše o jučerašnjoj komemoraciji u Aušvicu, prvoj na kojoj je govorio jedan nemački predsednik. Aušvic mora da bude podsećanje da se neshvatljivo ne bi ponovilo, komentariše štampa.

Vulf u Aušvicu

Vulf u Aušvicu

Juče je bio dan sećanja na žrtve holokausta i Kristijan Vulf je, kao prvi nemački predsednik, održao govor u koncentracionom logoru Aušvicu. Dan oslobađanja ovog najvećeg logora smrti, 27. januara 1945, obeležava se kao dan sećanja na žrtve nacista. Povodom komemoracije, list Šveriner folkscajtuing piše:

„Sećanje bledi, broj preživelih svedoka sve je manji. Kristijan Vulf govorio je kao prvi nemački predsednik u Aušvicu. Na godišnjicu oslobođenja logora od strane Crvene armije našao je prave reči, podsetio na jedinstvenu krivicu i odgovornost Nemaca za holokaust i usmerio pogled ka budućnosti. Neophodno je sačuvati sećanje i preneti ga na buduće generacije. Ne može i ne sme biti nikakvog podvlačenja konačne crte. Aušvic se mora očuvati kako neshvatljivo ne bi bilo zaboravljeno. Mesta susreta mladih iz celog sveta, kao što je Aušvic, pravi su način da se sačuva svest o prošlosti, da se uči tolerantnost i neguje prijateljstvo različitih nacija, kultura i vera. Kako se neshvatljivo, ma u kom vidu, nikada više ne bi ponovilo.“

Istim povodom, list Velt piše: „Kristijan Vulf je prvi nemački predsednik rođen posle 1945. godine. O nacističkom varvarstvu i Drugom svetskom ratu zna samo iz priča i nastave istorije. Iz toga proističe poseban odnos prema sećanju i istorijskoj odgovornosti Nemaca: ona je autentično neautentična. Utoliko pažljivije će se, ne samo ovde, pratiti kako se Nemci odnose prema odgovornosti koja proističe iz njihove istorije. Jučerašnji govor u Aušvicu imao je pravi ton: Vulf se založio za kulturu sećanja uz istovremenu zahvalnost što su žrtve nacističkog terora i njihovi potomci bili spremni na pomirenje. To će posebno u Poljskoj biti registrovano sa zadovoljstvom. Otkako je Vili Brant kleknuo u Varšavi, nemačko-poljsko zbližavanje i jačanje odnosa zasnivaju se i na svesti o zajedničkoj, za Poljake naročito bolnoj, prošlosti. I još više to se odnosi na odnose sa Izraelom.“

NO FLASH Christian Wulff Auschwitz-Birkenau

Povodom sećanja na holokaust, list Mitelbajeriše cajtung piše o Romima i Sintima koji su bili među najvećim žrtvama: „Problem počinje direktno pred vratima naše kuće. Kada je reč o odnosu prema Romima, Evropska unija se nije proslavila. Njihovo proterivanje iz Francuske i diskriminacija u nekim istočnoevropskim zemljama ne mogu se porediti sa nacističkim rasnim bezumljem. Ali izolacija stvara plodno tlo na kome uspeva mržnja. I u Nemačkoj je potrebno štošta ispraviti. Pri tom su Sinti i Romi bili žrtve nacističke politike istrebljenja. Bundestag je juče podsetio na to. Ali posle uzvišenih reči morala bi uslediti i dela. I dalje Romi u Nemačkoj imaju manje šanse od bilo koje društvene grupe. To se mora promeniti.“

Na sledećoj strani:

Propali snovi u Albaniji