1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Astronomska 2013: Asteroidi, komete, sateliti

Dve komete i dva asteroida proći će blizu Zemlje u 2013. godini. Pomračenja Sunca moći će da se vide iz centralne Afrike, Australije i jugoistočne Azije. Takođe, Evropa će postaviti svoj sistem satelita „Roj“.

default

Saturn

Već 10. januara pored zemlje će proći asteroid Apofis, imenovan po egipatskom bogu tame. Odstojanje je relativno veliko – 15 miliona kilometara. Ipak, astronomi će sa uzbuđenjem pratiti prolazak asteroida, prikupljaće podatke o putanji pomoću optičkih teleskopa i radara – jer Apofis će se vratiti 13. aprila 2029. godine, a tada će biti na samo 30.000 kilometara od zemlje. To znači da će ovaj asteroid od nekih 300 metara širine, za 16 godina biti bliže planeti Zemlji od njenih satelita namenjenih komunikaciji. Takođe, postoje šanse od 1:100.000 da će Apofis udariti u Zemlju 2036. godine – više o tome znaće se kada prođe ovog januara.

Flash-Galerie Ein neuer Komet schmückt den Nachthimmel

Kometa

U februaru će u objektivu teleskopa biti drugi asteroid koji nema tako pompezno ime – 2012 DA 14 je znatno manji od Apofisa (oko 40 metara u prečniku) i ne zadaje glavobolje naučnicima iako će proći na samo 24.000 kilometara od Zemlje. Asteroidi poroznog sastava sasvim se dezintegrišu ukoliko uđu u Zemljinu atmosferu – jedino oni sa metalnim sastavom mogu da naprave krater. Ukoliko bi neki veličine 2012 DA 14 i udario u Zemlju – efekat bi bio samo regionalan i ne bi uticao na celu Planetu. Ipak, opomena je dovoljna da NASA i ESA (Evropska svemirska agencija) ozbiljno razmatraju i eventualnu odbranu od pretnji iz kosmosa – u februaru će odgovarajući komitet UN dati svoje preporuke.

Komete vidljive golim okom

Desetog marta bismo svi mogli da doživimo spektakl na nebu. Tada će proći kometa Pan-STARRS koja će, predviđaju stručnjaci, sa severne hemisfere biti vidljiva golim okom. Ova kometa stiže iz udaljenih delova Svemira, najpre će proći kroz perihel (tačku u Sunčevoj orbiti najbližu samom Suncu), a onda kroz sazvežđe Ribe i Andromeda. Smatra se da Pan-STARRS ima impresivan rep te da će svim posmatračima načiniti pravi vizuelni ugođaj. Poslednja kometa koja je mogla da se posmatra golim okom bila je Hejl-Bopova kometa koja je bila vidljiva 1997. godine.

Sonnenfinsternis

Solarna eklipsa

Još impresivnija mogla bi da bude kometa ISON koja će putovati oko Sunca 28. novembra. Njeno ledeno telo biće na svega dva miliona kilometara od Sunca (Zemlja je udaljena 150 miliona kilometara), što znači da će se velike količine leda topiti. Sa Zemlje će to, usred dana, izgledati kao beličasti trag oko Sunca. Ako kometa preživi toliku vrelinu, onda bi njen sjaj mogao da se zadrži i do novogodišnjih praznika koji će nas uvesti u 2014. godinu.

Jedno prstenasto i jedno totalno pomračenje Sunca

Pomračenja će ove godine biti relativno skromna – 25. aprila delić punog meseca (1%) biće zaklonjen Zemljinom senkom. Ovo pomračenje moći će da vide posmatrači u Evropi, Africi, velikim delovima Azije i Australije. U maju (9. i 10) biće mnogo zanimljivije i to posmatračima iz Australije, Indonezije i centralnog Pacifika – njima će se ukazati „vatreni prsten“ Sunca. U pitanju je prstenasto pomračenje koje znači da će Mesec biti tačno između Zemlje i Sunca, ali tako da optički ne zakloni celo Sunce, već samo njegov centralni deo. Ostatak zvezde tada deluje kao vatreni prsten.

Trećeg novembra uslediće jedino totalno pomračenje Sunca u 2013. godini. Ovom prilikom je Mesec takođe tačno na liniji Zemlja-Sunce, ali bliže površini Zemlje. Zato posmatrači uopšte ne vide Sunce. Ovoga puta ovaj fenomen moći da se vidi sa Atlantika, ali i iz Gabona, Konga, Ugande i Kenije. Delimično će moći da ga vide i ostali Afrikanci, istočni delovi SAD, severni deo Južne Amerike, sam jug Evrope i Arabijsko poluostrvo.

SWARM-Mission der ESA

SWARM-misija


Evropski satelitski roj

April je u kalendaru ESA zaokružen crvenim flomasterom – tada će evropska agencija lansirati tri satelita, koji čine „Roj“. Ova tri satelita građena su u Fridrihshafenu, a trebalo bi da izvrše do sada nezamisliva istraživanja Zemljinog magnetnog polja. Sateliti su spremni za lansiranje već godinu dana, ali odlaganje je nastalo zbog problema sa ruskim raketama koje treba da postave „Roj“ u orbitu.

Kina planira da pošalje letelicu sa posadom do svoje svemirske stanice Tjangong. Postoje politički napori da se Kinezi, kao partneri, priključe Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) – do sada su SAD tako nešto kategorički odbijale. U ISS-u je stanje redovno – ESA ponovo šalje astronauta. U pitanju je Italijan Luka Parmitano koji će šest meseci izvoditi eksperimente u svemirskoj laboratoriji Kolumbus. Nemac Aleksander Gerst, takođe astronaut ESA, otputovaće u šestomesečnu misiju na ISS 2014. godine.

Autori: Dirk Lorencen / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon