1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Arno i Žan-Mari Lustinger

Jedan je jevrejin i istoričar iz Frankfurta, drugi je takođe jevrejin ali konvertirao u katolicizam, a 1983 postao kardinal u Parizu. Na komemoraciji povodom oslobođenja logoraša u Aušvicu su obojica, inače, rođaci, Arno Lustigner i Žan-Mari Lutinže, u važnoj ulozi. Osamdesetogodišnji Arno Lustingner je u Bundestagu upozorio na delovanje neonacista. Sedamdeset-osmogodišnji Žan-Mari Lustinže je zastupao papu na komemoraciji u Aušvicu.

Posle šezdeset godina

Posle šezdeset godina

Arno je preživeo više koncentracionih logora. Rođen je u Bendcinu na zapadu Poljske. Tamo je živeo 23 000 jevreja, prevashodno zanatlija, trgovaca i radnika. Vera u porodici nije bila važna, premda su se Lustigerovi držali tradicije i slavili su jevrejske praznike. Upad nemačkih snaga 2. septembra 1939. je razorio njihovu kulturu. Arno se skrivao, priključio se pokretu otpora, bio je uhapšen i prebačen u koncentracioni logor. Pređživeo je četiri godine u logorima u Sosnovicu, Otmutu, Aušvicu, Buhenvaldu. Uspeo je da pobegne 1945, a kraj rata je dočekao radeći kao prevodilac za američke oružane snage. Nije uspeo da se iseli u SAD, jer mu američka administracija nije to dozvolila. Nastanio se u Franfurtu, osnovao tekstilu firmu, i učestvovao u obnovi jevrejske opštine. Tek se osamdesetih godina okrenuo temi Šoa. Od samoukog se razvio u priznatog istoričara. 1994 je objavio knjigu ”Moja borba na život i smrt. O otporu jevreja 1933. do 1945.” Protivio se mišljenju da su se jevreji sami predavali nacistima, ”kao ovce za klanje”, kako se to tvrdilo.

Drugačija je bila biografija Arnoovog rođaka Žan-Marija. On je ”jevrejin kao Isus, Poljak kao Papa, i Francuz kao svi mi” pisao je list ”La kroa” 1979. Kardinal Lustinže je rođen u porodici trgovca džemperima. 1936. je u razmeni učenika dospeo u Hajdelberg. Po povratku u francuski internat je konvertirao u katolicizam i 1940. je kršten u katedrali u Orleanu, čemu su se roditelji usprotivili, zbog ćega otac i sin četiri godine nisu govorili, pogotovo kada je sin posle najavio da će studirati teologiju. Rane Aušvica njegovoj porodici su ostale teško zalečene. Više puta je posle rata kao sveštenik dolazio službeno i svaki put je osećao teret prošlosti. Danas je, kao francuski karidnal, je Žan-Mari Lustinže, zbog svoga porekla, predstavnik Pape u jevrejsko-katoličkim pregovorima. Posebno se istakao u sporu oko karmelićanskog manastira kod logora u Aušvicu.

  • Datum 27.01.2005
  • Autor Novinske agencije
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAoP
  • Datum 27.01.2005
  • Autor Novinske agencije
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAoP