1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Arapsko proleće na Festivalu literature

Pobuna u arapskom svetu inspirisala je brojna književna dela. Neki pisci fokusirali su se na proteste. Drugi, pak, na buduću ulogu umetnosti i literature u tom regionu.

default

U decembru 2010, jedan mladić u malom gradu Sidi Buzid u Tunisu se zapalio. Njegovo ime bilo je Muhamed Buazizi. Podsećanjem na njegov čin žrtvovanja, francusko-marokanski pisac Tahar Ben Dželun otvorio je Festival literature u Berlinu. Taj mladić nesvesno je postao iskra koja je pokrenula seriju pobuna. Njihova dugoročna dostignuća još nisu poznata, ali se njihova važnost već povezuje sa onom koju je imao pad Berlinskog zida.

Ben Dželun bio je toliko dirnut tim Boazizijevim činom da je rešio da napiše roman o njegovim poslednjim danima. Njegov Muhamed u delu „Po vatri“ (By Fire) predstavlja sve ponižene muškarce. „Video sam ga njegovom krevetu. Izgledao je kao mumija. Tada sam pomislio: Ovaj čovek je imao život, mladost, propale ljubavi i razočarenja. Želeo sam da mu vratim njegov život". Ben Dželun za Dojče vele kaže da je njemu najvažniji ishod „Arapskog proleća“ bio taj što je vraćeno dostojanstvo i ponos celoj generaciji.

Tahar Ben Dželun

Tahar Ben Dželun

Britanski pisac Džoni Vest u svom delu „Karama! Putovanja kroz ’Arapsko proleće’“ (Karama! Journeys through the Arab Spring) kombinuje pojmove dostojanstva, ponosa i samopoštovanja i tom kombinacijom objašanjava arapski pojam „karama“. Vest nudi uvid u živote onih koji su bili spremni da umru kako bi dobili natrag svoju karamu. Kao i Ben Dželun i on je siguran da im to nikad više ne može biti uzeto. Štaviše, Vest za Dojče vele tvrdi da „nikad više neće biti monopola nad mislima ni jedne grupe u tim državama. Intelektualni otpor i sloboda nikad više neće biti slomljeni.“

Tanka linija između dostojanstva i nedostojanstva

Iako su optimisti, ni jednom ni drugom piscu nije sve ružičasto. Obojica su svesni situacije u regionu i mnogih prepona koje valja preskočiti. Znaju da će za mnoge biti izazov da zadrže taj osećaj - karama. Ben Dželun upozorava da je potrebno ostati budan jer je mnogo lakše svrgnuti diktatora nego izgraditi demokratiju. Vest smatra da bi Sjedinjenje Američke Države i Evropska unija trebalo da upotrebe neku savremenu varijantu „Maršalovog plana“, ali s obzirom na aktuelnu politiku, teško da će se to desiti.

„Opasnost nerešenih ekonomskih problema leži u tome što će se u nedostojanstvenoj situaciji naći milioni koji su bez posla, a ne može se živeti od slave velike revolucije“, upozorava Vest.

Ben Dželun i Vest dele stav da će kultura i literatura tek odigrati važnu ulogu. „Neki, uključujući i mene, veruju da je eksplozija arapske pop-kulture bila najveća promena u regionu u poslednjih 20 godina i da je ublažavala čak i događaje kao što su rat, mirovni pregovori, terorizam i promene režima“, piše Vest u njegovoj knjizi.

internationales literaturfestival Berlin 11. ilb 2011

On je ukazuje da arapski blogovi na internetu ključaju poemama, animacijama i reportažama koje demonstriraju koliko je važna pisana reč. Ben Dželun u Berlinu priznaje da literatura nije mogla mnogo pred ljudskom tragedijom. Njena jedina uloga bila je da je prati, da ne laže i da bude iskrena. „Zamislite društvo bez literature, pozorišta, filma ili muzike! To je nemoguće! Kultura je preko potrebna. Potrebno nam je da sanjamo, zamišljamo i kultivišemo naša čula. To je važno kao hleb.“

„Trebalo je da političari više čitaju“

Na okruglom stolu koji je održan na festivalu u Berlinu, ovogodišnji dobitnik međunarodne nagrade za arapsku fikciju, marokanski pisac Muhamed Ašari, rekao je da je savremena arapska literature po kvalitetu ravna najboljoj svetskoj literature upravo zato što je ispunjavala najviše estetske kriterijume, kao i zbog značajnog sadržaja.

Posle decenija u kojima su pesnici bivali mučeni, zatvarani, proterivani ili ubijani jer su prekršili tabu kakav je bio pitanje ljudskih prava, priča Ašari, poslednjih godina obezbeđen je relativno slobodan prostor za mlade pisce u kome su se oni bavili društvenom nepravdom i tradicionalno neprihvatljivim temama kao što su politika, religija i seks. Na pola u šali, Ašari kaže: da su političari više čitali, možda bi na vreme shvatili da su im društva u krizi.

Za iračkog pisca u egzilu Fadila Al- Azavija krucijalno je da se i pisci van arapskog sveta veoma pažljivo upitaju o čemu bi trebalo da pišu sada kad su njihove zemlje u tranziciji. „Glavna tema jeste borba između modernizma i ekstremizma, tradicionalizma i zastarelih načina razmišljanja.“

„Najvažnije i za literature i za ljude na ulicama jeste da ispitamo kako možemo da modernizujemo naša društva, zaustavimo razvoj fundamentalizma i otvorimo nove horizonte za slobodan i moderan razvoj. Ako mladi ljudi zadrže njihov novootkriveni osećaj – karama, nikad više neće biti dovedeni do tolikog očajanja i odlučiti se da ponove čin Muhameda Buazizija.“

Autorke: Ane Tomas / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković