Arapsko proleće, čak i u septembru

Sirija: Strah od oružanog ustanka

Protesti protiv Asadovog režima u Siriji traju već više od pola godine – rezultata nema. Protesti su još uvek mirni, ali je ljudi na ulicama sirijskih gradova sve manje. „Samo još desetina u odnosu na avgustovske demonstracije“, zlurado kaže jedan od savetnika u vladi Bašara al Asada upozoravajući istovremeno da su oni koji su ostali – naoružani.

To je tako sve vreme protesta. Vlasti svakodnevno preko državnih medija kriminalizuju opoziciju, optužujući je da ubija ili kidnapuje pripadnike policije. Posle pola godine i 3.000 mrtvih, oružani ustanak postaje sve verovatniji – na to zabrinuto upozoravaju strane diplomate u Damasku, ali i sirijska opozicija u inostranstvu.

Opozicija u zemlji doduše pokušava da demonstracije održi mirnim, bori se maštovitim akcijama. Tako su na primer oborili internet stranice sedam najvećih gradova, i umesto državne propagande tamo postavili imena žrtava režima. Međutim, i oni se plaše oružanog ustanka, optužujući za to međunarodnu zajednicu, njenu uzdržanost i nespremnost da ih podrži.

„Opozicija mora da operiše pod stalnim ’bombardovanjem’ od strane režima. Ipak, njihov ustanak se ne može zaustaviti, ostaje na kursu. Ali, biće još veoma teških vremena“, ocenjuje stručnjak za Siriju Hilala Kašan iz Bejruta.

Jemen: Saleh još ne podnosi ostavku

Ni Jemen se ne smiruje. Predsednik Saleh još uvek nije spreman da podnese ostavku, mada je to bio obećao. Demonstranti sve nestrpljiviji. „Nestani, nestani!“ - uzvikuju demonstranti protiv predsednika Alija Abdulaha Saleha. To je njihova reakcija na predsednikovo obraćanje naciji preko televizijskih ekrana, prvom posle povratka sa tromesečnog lečenja u Saudijskoj Arabiji.

Umesto da podnese ostavku, kao što je obećavao, Saleh je zahtevao miran prenos vlasti i izbore. Demonstranti su ogorčeni:

„Abdulah Saleh nije rekao ništa novo, čujemo samo obećanja i pretnje. On govori o izborima i mirnom prenosu vlasti, i vara ljude već 33 godina od kako je na vlasti.“

„Njegov govor je objava rata. On odavno tako govori sa nama, takvog ga zna jemenski narod, takvog ga zna ceo svet.“

I juče su u Sani na ulice izašle desetine hiljada ljudi. U sukobima sa snagama bezbednosti povređeno je najmanje 18 osoba. Samo prošle sedmice ubijeno je najmanje 170 ljudi.

Libija: Masovna grobnica kod Tripolija

U Tripoliju, glavnom gradu Libije, ovog vikenda (24.9.) otkrivena masovna grobnica. Ljudi su u potrazi za tragovima svojih nestalih članova porodica. U polju, u neposrednoj blizini zloglasnog zatvora, „Abu salim“ nalazi se 1.300 žrtava masakra iz 1996. godine.

Pod optužbom da su fundamentalisti, mnogi Libijci su 90-ih, završavali u zatvoru. Užasna metoda režima da zastraši stanovništvo. Bez optužnice, po desetorica u ćelijama od par kvadratnih metara, malo loše hrane, retke posete…

Godine 1996, zatvorenici „Abu Salima“ se bune, traže bolje uslove. Ustanak je ugušen, a 1.300 ih je ubijeno. Njihova tela zakopana su ispred zatvora.

Abdel Hafid Abu Aiša živi blizu zatvora i seća se : „Posle velike molitve u petak, četiri sata su se čuli mitraljezi. Onda pauza, pa se nastavilo u subotu ujutro…“

Salim Majuf kaže da su mnogi učestvovali u tom zločinu. Zatvorski službenici su osim toga krivi i za još jedna zločin: „Oko deset godina je porodicama zatvorenika govoreno da svojim bližnjima donose hranu. Mnogi su za to morali da odvajaju sebi od usta. I na kraju su umrli.“

Režim Moamera el Gadafija je tek pre šest godina priznao da je 1996. u „Abu Salimu“ došlo do krvoprolića: bio je to, po njima, sukob sa islamistima.

Autorka: Dijana Roščić / dw
Odgovorni urednik: Ivan Đerković