Arapski svet ujedinjuje (samo) jezik | Mozaik | DW | 13.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Arapski svet ujedinjuje (samo) jezik

Politički, ekonomski i religoizno gledano arapske zemlje sve se više razlikuju. Jedinstvo u koje su se nekad kleli uglavnom je izgubljeno. Vezuje ih samo još jedna stvar: arapski jezik.

„Iqra!“ – „Čitaj!“ naredio je Bog Muhamedu. Predanja o poreklu islama kažu da se to desilo u ranom sedmom veku - i Prorok je poslušao. Čitao je naglas svojoj porodici ono što mu je diktirano sa neba i to je zvučalo jako neobično. Nije slučajno što se ime svete knjige muslimana, Kuran, sastoji od tri suglasnika: 'q', 'r' i evropskim jezicima nepoznatog 'ain'. 'Kuran' znači 'za čitanje'. Ako to izgovorite naglas, čućete i karakterističan ton jezika.

Otkrovenje na arapskom

Kuran nije slučajno napisan na arapskom

Kuran nije slučajno napisan na arapskom

Ponovo otkriti sebe na arapskom, ponovo živeti, i izraziti teološke ideje tog vremena – to je, kako kaže stručnjak za islam iz Bona Štefan Vild, veliki razlog za uspeh nove religije. „Kuran nije slučajno napisan na arapskom, već je – to se kaže i u tekstu – pre svega arapski Kuran. I na početku, glavni znak raspoznavanja nove religije nisu bile drugačije ideje o Bogu, anđelima i prorocima, već to što stvari o kojima se ranije govorilo i diskutovalo na drugim jezicima, sada treba da budu otkrivene i na arapskom“, ukazuje Vild.

Arapski jezik i islam tesno su povezani. Kada su Arapi u sedmom veku počeli da se sele na zapad i na istok i da osvajaju sve veća i veća prostranstva, i njihova kultura krenula je u dva različita smera. Mešanje jezika išlo je lakše od mešanja religija. „Nemuslimani – hrišćanske manjine u Libanu i Iraku – nisu preuzeli islam, ali jesu dominantni jezik kulture – arapski“, objašnjava Šefan Vild.

Herder i Fihte na Orijentu

Jezik je ostao snažna veza i kada je arapsko carstvo od persijskog zaliva do Atlantika počelo da gubi moć. U 16. veku, Osmanlije su pokoravali deo po deo arapske teritorije. Carigrad je vladao tim područjem oko trista godina. Službeni jezik u arapskom svetu bio je osmanski – rani oblik modernog turskog, ali u 19. veku, stari jezik se probudio i započeo borbu protiv okupatora.

Jedan od otaca arapskog nacionalizma Johan Gotfrid Herder

Jedan od otaca arapskog nacionalizma Johan Gotfrid Herder

„U ustanku protiv mnogih jezika i mnogih naroda ogromnog Otomanskom carstva“, objašnjava Štefan Vild, „arapski je imao veliku ulogu kao nacionalni jezik. Arapski učeni ljudi oslanjali su se na Fihtea i Herdera da bi objasnili kako arapski može da vezuje ljude. Postojala je paralela sa nemačkim: on je povezivao nemačke državice – ta ideja bila je veoma poznata u 18. i 19. veku. Ideju da arapski može da, uz dovoljno podrške, bude dovoljan kao veza za veliku arapsku naciju – to su inspirisali Nemci.“

Ideološke podele

I u dvadesetom veku arapski je puno značio za identitet regiona, možda je bio i odlučujući faktor. Bilo je sve očiglednije da se države u tom delu sveta kreću različitim putevima. Neke on njih, pre svega Egipat, Sirija, Alžir i Jemen, pokušale su sa socijalnim-nacionalizmom i okrenule se ka Sovjetskom savezu. Druge zemlje, pre svega Saudijska Arabija i ostale države Arabijskog poluostrva, u javnom životu poštovale su konzervativni islam. Ideološki gledano, ta podela nikad nije prestala i o jedinstvu arapskih država govori se sve manje i manje. To se vidi, kako objašnjava Štefan Vild, u centrali zajednice ovih država – Arapskog ligi. „Imam utisak, da je jedino što drži arapsku ligu na okupu – arapski jezik. Jedino jezik, klasični arapski, može da spoji taj svet.“

Pukotine u društvu

Arapsko proleće pokazalo je koliko su danas drastične razlike i unutar granica arapskih zemalja. Bogati i siromašni, obrazovani i nepismeni, vernici i ateisti: svi imaju potpuno različite interese, gledišta, način života… Potraga za jedinstvom ponekad biva nasilna, za šta je Sirija najdrastičniji primer.

Redakcija „Al Džazire“

Redakcija „Al Džazire“

Novo zajedništvo gradi se putem novih sredstava informisanja. „Al Džazira“ ili „Al Arabija“ prenose vesti namenjene svim Arapima na svetu. Reakcije na vesti se, međutim, veoma razlikuju. Svi se slažu jedino u tome da treba očuvati zajednički jezik. To gledište zastupaju i mnogi arapski pisci, objašnjava Štefan Vild. „Mnogi pisci upozoravaju na to da arapski dijalekti prodiru u savremenu književnost. Oni se boje da će u jednom trenutku postojati, na primer, egipatski, marokanski i irački arapski. Brine ih da će tada različite varijante biti sve dalje i dalje jedna od druge.

Spontana povezanost

Dakle, šta ujedinjuje arapski svet? Ne mnogo toga u naše vreme. Politički, ekonomski, pa i religiozno i kulturno zemlje regiona su na različitim putevima. Ali nemiri se tako brzo prelivaju iz jedne u drugu zemlju, kao na primer ustanak u Tunisu, pre svega zato što su ljudi u regionu spontano vezani jedni za druge. Čak i ako se prepiru o sistemu vrednosti i načinu života, to rade na arapskom. To je jezik koji razdvaja njihov svet od ostalih. I on im pomaže dok taj svet potresaju neredi i pobune – i daje im nadu za budućnost.

Autori: Kersten Knip / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković