Aprili-li-li-li…

Ko je koga, kada i na koji način, prvi „poslao u april“, ne zna se tačno. Moguće je da taj običaj potiče još od Rimljana, koji su prvog aprila pravili veliko slavlje u čast boginje Venere.

Najverovatnije je međutim, da je francuski kralj Karl deveti „izmislio“ aprilsku šalu. Nenamerno. Za vreme reformacije Gregorijanskog kalendara 1564, proslava Nove godine je premeštena sa prvog aprila na prvi januar. Mnogi savremenici to nisu ni primetili, kaže istoričar Gunter Hiršfelder. „Verovatno je do toga došlo sasvim slučajno, zbog velikog haosa koji je nastao u toku reformacije kalendara. A onda su svi iskoristili tu zbrku kako bi se našalili sa prijateljima, rođacima, komšijama i pogotovo, decom.“

Ranije su te šale izgledale drugačije. Ljudi su slati na višesatne šetnje ne bi li ispunili neki zadatak. „Danas to ne bi bilo moguće. Niko ne bi dozvolio da ga iz Bona šalju za Štutgart po nešto što ne postoji“, kaže Hiršfelder.

Virtuelna aprilska šala nemoguća

Aprilska šala u današnjoj komunikaciji nije „moderna“. Zaposleni, zbog stresa i količine posla, nemaju vremena za male šale. Osim toga, aprilska šala podrazumeva direktan kontakt, koji je u vreme interneta sve ređi. „Tako da aprilska šala postaje nemoguća, jer podrazumeva i iznenađeno, ljutito ili nasmejano lice, a to nije moguće kada je u pitanju digitalna forma“, kaže Hiršfelder

Danas se prvog aprila sa nama najčešće šale mediji. „Ako uzmemo u obzir količinu loših vesti koje primamo svakog dana, podrazumeva se da nam je neophodna određena doza humora“, kaže Gunter Hiršfelder.

Autori: Ralf Gede / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković