Apokalipsa Haitija: nema hrane, nema zakona

Još uvek se ne zna tačan broj poginulih u katastrofalnom zemljotresu na Haitiju i gotovo svakog dana se iznose nove procene. Svetska zdravstvena organizacija je procenila da je poginulo je oko 50.000 ljudi, oko 250.000 ljudi je povređeno, a oko 1,5 miliona stanovnika je ostalo bez krova nad glavom. Vlasti na Haitiju tvrde da su do sada pronađena tela 25.000 osoba.

Stanje na Haitiju je kritično i haotično. Ne samo zbog toga što pomoć sporo stiže tamo gde je potrebna. Izmučeni glađu, oni koji su preživeli zemljotres su samo počeli da kroje zakone. Jedan od stanovnika Port-o-Prensa kaže da nema zatvora i da kriminalci slobodno hodaju ulicama.

Predsednik Rene Preval je rekao da će pripadnicima mirovnih snaga UN i lokalne policije u poboljšanju bezbednosne situacije u glavnom gradu Haitija, navodno pomoći 3.500 američkih vojnika.

„U Port-o-Prensu imamo 2.000 policajaca. Od tog broja je samo jedan deo sposoban za obavljanje svojih aktivnosti. Nakon zemljotresa je iz zatvora pobeglo 3.000 zločinaca“, izjavio je Preval i rekao da se samo može pretpostaviti koliko je situacija ozbiljna. Američki predsednik Barak Obama potvrdio je mobilisanje rezervnog sastava za pomoć Haitiju.

Otimanje oko hrane

Jedan od razloga što se neophodna humanitarna pomoć sporo žrtvama dostavlja su sve češće pljačke i razbojništva. Prilikom podele humanitarne pomoći na jednom fudbalskom stadionu došlo je do tuče u kojoj se našlo oko 200 osoba. Predstavnici humanitarnih organizacija su zabrinuti bezbednosnom situacijom. Jedan od njih kaže da se ne sme ni pretpostaviti šta bi bilo ukoliko bi ljudi u jednom delu grada saznali da se u drugom vrši podela životnih namirnica.

Žrtvama zemljotresa je potrebna svaka vrsta pomoći, kaže jedna stanovnica glavnog grada: „Trebamo pomoć. Naš narod umire. Imamo mnogo bolesnih“.

Pomoć je potrebna svima, kako u Port-o-Prensu, tako i u ostalim delovima zemlje. Prema navodima humanitaraca, samo u gradu Jacmelu na jugu Haitija srušeno je 60 odsto objekata. U gradu Leoganeu, zapadno od Port-o-Prensa, srušeno je čak 90 odsto stambenih objekata.

Svi obećali pomoć

Pomoć Haitiju su tokom posete ovog vikenda još jednom obećali generalni sekretar UN Ban Ki Mun i američka ministarka spoljnih poslova Hilari Klinton. Ona je u Port-o-Pransu izjavila:

„Svim stanovnicima Haitija još jednom poručujem da su SAD njihovi prijatelji, partneri i pomagači. Sarađivaćemo sa vladom predsednika Prevale kako bi pružili svaku vrstu pomoći. I predsednik Obama je rekao da ćemo ovde biti danas, sutra ali i u budućnosti“.

autori: Ane Katrin Melman / Nebojša Jakovljević

odg. urednik: Nemanja Rujević

na sledećoj strani:

Humanitarci sami doprinose gužvi

Humanitarci sami doprinose gužvi

List Fajnenšel tajms Dojčland komentariše probleme u dostavljanju pomoći Haitiju:

„Na cunami pre pet godina ne podsećaju samo izveštaji u kojima neprestano raste broj žrtava zemljotresa. Ponavljaju se i pritužbe u zapadnim medijima na sporu pomoć i logističke probleme. Ma kako bila razumljiva frustriranost zapadnih humanitarnih organizacija i publike koja bespomoćno posmatra sve što se dešava, problemi koji su se pojavili u Haitiju su neizbežni i stoga kritike nisu fer.

Kada zemljotres potpuno uništi ionako slabu infrastrukturu neke siromašne ostrvske zemlje, dolazi neizbežno do zagušenja na čvornim mestima te infrastrukture. U prva dva dana haićansku luku nisu mogli da koriste ni specijalni američki brodovi sa niskim gazom. Iluzija je i da su spasilačke ekipe iz inostranstva te koje spasavaju najviše života posle neke katastrofe. Ma kako pomoć bila brzo i efikasno organizovana, potrebno je nekoliko dana da ekipe stignu na lice mesta.

Potrebni „međunarodni vatrogasci“

I upravo tih prvih dana iz ruševina se spasava najveći broj unesrećenih i to od strane onih koji su isto tako bespomoćne žrtve. Kako je u pitanju veliki broj ljudskih života mora se učiniti sve kako bi međunarodna pomoć bila što efikasnija. Neizbežna logistička zagušenja posle prirodne katastrofe postaju još veća zbog toga što veliki broj ljudi iz nacionalnih, multilateralnih i humanitarnih organizacija istovremeno stiže na lice mesta i delimično sami stvaraju haos na koji se žale.

Očigledno je potrebno telo koje bi koordinisalo međunarodnu pomoć u slučajevima prirodnih katastrofa, neka vrsta međunarodne vatrogasne službe. U meri u kojoj je to moguće, trebalo bi se unapred dogovoriti ko će u slučaju nesreće šta učiniti. Samo jedno se ne sme dogoditi: da zbog nacionalnog prestiža i takmičenja u velikodušnosti bude ugrožena efikasna pomoć nastradalim“, piše Fajnenšel tajms Dojčland.

Priredio: Nenad Briski

Redakcija: Jakov Leon