„Ap daun, ap daun, end skviz!“

Bivši terorista RAF-a Kristijan Klar sada u pratnji stražara povremeno sme da napušta zatvorski kompleks u Bruhsalu.

Minhenski dnevnik „Zidojče cajtung“ o tome piše: „Ova sudska odluka ne bi trebalo da ima veze sa pitanjima šta je Klar počinio i kakvu je krivicu navukao na sebe. U Zakonu se radi samo o proceni opasnosti od bekstva ili zloupotrebe olakšica. A ta mogućnost je prema saglasnim izjavama jednog sudskog i jednog zatvorskog stručnjaka veoma mala”.

U listu “Kiler nahrihten” čitamo: “Smatrali su da su u ratu protiv omraženog sistema, kasnije su se osećali kao politički zatvorenici. Ali Savezna republika je pre 30 godina uspešno prošla kroz probu svoje čvrstine Za pravnu državu oni su bili obični kriminalci. I kao takvi, i bivši teroristi RAF-a mogu da polažu pravo na primenu uobičajenih pravila ophođenja sa zatvorenicima. Jer, osuda na doživotnu robiju samo još u izuzetnim slučajevima znači da će osuđenik i završiti svoj život iza rešetaka. Za Klara važi minialno trajanje kazne od 26 godina. To će proći 2009. Olakšice bi trebalo da ga pripreme na život u slobodi. To što je Klar uspeo da ih izdejstvuje pred sudom, pokazuje da pravni sistem funkcioniše”.

List “Abendcajtung” koji izlazi u Minhenu smatra: “Ni najnovija saznanja ne znače da istorija RAF-a mora nanovo da se piše. Sve i da je prilikom ubistva Bubaka bio samo vozač automobila kojim su ubice pobegle, Klar je znao da ne vozi obijače trafika, već ubice. Bilo je to zajedničko ubistvo. Mit koji je RAF svojim kartelom ćutanja pretvorio u niz nerešenih zagonetki. To je kao kod mafije, gde se ne objašnjava za svaki metak kako je ispaljen. Ali koja je ubijala ljude. Pod znakom pitanja ostaje uloga tajnih službi. Ne znamo kakva saznanja su državni organi prećutali, da li su zataškane činjenice zbog kojih stvari treba nanovo ispitati. Ne sme biti takvih nepoznanica, jer takva je priroda pravne države”.

Tema današnji komentara je i izveštaj opunomoćenika nemačke vlade za zaštitu podataka.

Evo šta o tome piše “Boner ancajger”. “Opunomoćenik za zaštitu podataka Peter Šar se svojim zahtevom profilisao kao advokat građanskih prava odbacivši zahteve za koje i sam Džordž Orvel verovatno ne bi imao dovoljno mašte. Ali, i on se provukao pored osnovnog pitanja: koliko je Nemačka spremna za borbu protiv nove dimenzije terorizma? Napade ne može da spreči samo strogo zakonodavstvo. Niko ne govori o nedovoljnoj opremljenosti organa bezbednosti i njihovom slabom finansiranju. Koalicija bi prema tome trebalo da shvati svoju odgovornost i počne diferenciranu debatu”.

List “Ostze cajtung” koji izlazi u Rostoku primećuje: “U Nemačkoj je Veliki brat na delu i to ne samo pod vidom zaštite od terora i kriminala. Samo u slučaju socijalne pomoći stotine hiljada ljudi počinje da oseća kako država koristi reke podataka kako bi što bolje regulisala sve što hoće. Ni najintimije lične stvari više nisu svete. Umrežavanje vlasti, banaka i agencija za rad omogućilo je da država vrlo akribično uhodi svoje građane. Koliko im je slobode uopšte još ostalo? Fanatici bezbednosti oko ministra unutrašnjih poslova Šojblea tvrdoglavo izbegavaju da čuju ovo pitanje”.

List “Lauzicer rundšau” upozorava: “Sve veće količine podataka o građanima dovode do toga da raste i opasnost da nevini u očima vlasti postanu teški zločinci. Ako se fotografije za pasoše i otisci prstiju memorišu na čipove kako bi se sprečilo falsifikovanje, to je u redu. Ali, kada bi se otisci prstiju našli u centralnoj banci podataka, to bi već išlo predaleko. Jer, onda bi svako unapred bio sumnjiv. Politički akteri su odgovorni za to da se u čuvanju bezbednosti nađu mera i sredina”.

A evo kako problem vidi komentator lista “Kelner štat ancajger”. “Upozorenja opunomoćenika za zaštitu podataka su u principu tačna. Reakcije onih koji imaju političku odgovornost nisu na visini vremena. Ministar unutrašnjih poslova Šojble preplavljuje Republiku novim inicijativama. Bolje bi bilo da činjenicama potkrepi neophodnost mera za koje se zalaže umesto da vrti pištolj kao neki Džon Vejn. A zahtev da zakoni važe samo ograničeno vreme su opravdaniji nego ikada. Kada se sloboda već ograničava u korist bezbednosti, onda bar samo onoliko dugo koliko je nužno. Samo, i oni koji se staraju o zaštiti podataka bi jedno morali da znaju: demonizacija države nema smisla. Centralnu pretnju predstavlja islamistički teror. To što država radi je reakcija na njega”.

Štampa ne propušta ni najvažnije sporedne stvari na svetu, kao što je godišnjica Fonda. Jer, kako üiüe "Zidojce cajtung", 25. aprila 1982. je Džejn Fonda koja je dotle bila etablirana kao Barbarela i Hanoj Džejn odjednom izbacila na tržište novi pogled na svet u vidu 76-minutne video trake pod naslovom “Trening Džejn Fonde”. 44-godišnja Džejn je u tesnom trikou zajedno svojim suskakačicama na malom ekranu zapovedala: “Everybody ready… so lets go! Deep … and out! Deep… and out!”. "Up, down, up, down... and squeeze!" Nauka dr. Keneta Kupera je našla praktičnu primenu u životu više od 30 miliona Amerikanaca i milion Nemaca već te, 1982. godine. Danas, 25 godina kasnije, milioni vežbaju taebo, tajći, pilates, spining, step, pauer jogu, modern dans, džez dans, strit dans….o novoj popularnosti grejača za listove da i ne govorimo….