Antiteroristički zakoni ostaju na snazi

Ministar Hans Peter Fridrih bi da zakoni i dalje ostanu na snazi, ali ne namerava da zaoštrava njihove odredbe. Mediji su ranije izveštavali da bi zakoni, usvojeni posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. trebalo da budu pooštreni. Međutim, posle te izjave žestoko su reagovali liberali, koalicioni partner stranaka Unije. Politika FDP jeste da maksimalno smanji ograničavanje građanskih prava od strane države.

U saopštenju Ministarstva pravde, na čijem je čelu Sabina Lojthojzer Šnarenberger iz FDP, prvo je saopšteno da „ne dolazi u obzir paušalno produžavanje antiterorističkih zakona“.

Međutim, odmah zatim nešto je ublažen ton, te je u sledećem saopštenju rečeno da „ako se zaista odustalo od zaoštravanja tih zakona to je, naravno, pohvalno. To će olakšati pregovore (o produženju zakona) koji tek predstoje“. Posle napada 11. septembra 2001. godine tadašnja crveno-crna (SPD i CDU/CSU) savezna vlada donela je mnoge zakone čiji je cilj jačanje bezbednosti u Nemačkoj.

Služba državne bezbednosti i Savezna policija dobili su na osnovu tih zakona veća ovlašćenja. Na primer, jednim od zakona dozvoljeno je da pripadnici savezne policije budu u putničkim avionima. Kako bi se sprečio transfer novca teroristima, dozvoljeno je da se traže detaljnije informacije od pošte, banaka i vazduhoplovnih kompanija. Zakoni su 2001. usvojeni sa rokom važenja od deset godina, tako da ističu krajem septembra. Za sada, crno-žuta koalicija (stranke Unije i liberali, FDP) dogovorila se da ih preispita.

Fridrih je izjavio: „Ne planiram pooštravanje antiterorističkih zakona. Međutim, sadašnja situacija u pogledu bezbednosti ne omogućava njihovo ukidanje kao što to želi FDP.“

Ministrov predstavnik za javnost Jens Teške izjavio je za dpa da su se zakoni pokazali dobri u praksi i da bi trebalo da postanu trajni. Produžavanje njihove važnosti ne znači pooštravanje, dodao je Teške.

Planira se i bolja kontrola tajnih službi od strane takozvane Komisije G 10 koja bi trebalo da dobije veća ovlašćenja. Komisija je nezavisan organ koja ni od koga ne dobija uputstva, rečeno je u parlamentu. Ona odlučuje da li su opravdane odluke različitih tajnih službi (obaveštajne, državne bezbednosti, vojne kontrašpijunaže) koje se odnose na ograničavanje tajnosti pošte i telekomunikacija.

Raspravlja se o tome da li da se ovlašćenja Komisije prošire i na brigu o zaštiti podataka klijenata banaka. Prema saznanjima Velta, ministar unutrašnjih poslova Fridrih bi želeo da se neograničeno produži važenje 18 ovlašćenja tajnih službi koja se tiču pristupa podacima kompanija, građana i vlasti, te prošire mogućnosti pristupa podacima vazduhoplovnih kompanija, finansijskih institucija i telekomunikacionih kompanija.

Koalicija je sada pokrenula proceduru preispitivanja zakona i čeka se na ocenu o tome kako su se pokazali u praksi. Generalni sekretar liberala Kristijan Lindner je izjavio da će liberali braniti prava građana, dok je poslanik SPD Mihael Hartman rekao da mora biti ograničeno važenje i antiterorističkih zakona koji su smisleni.

dpa/dpad/nb/nr