Antidepresivima protiv krize | Mozaik | DW | 22.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Antidepresivima protiv krize

Antidepresivi i sedativi su među najtraženijim lekovima u BiH. Svetska zdravstvena organizacija procenjuJe da će 2030. godine svaki četvrti čovek na planeti imati neki oblik depresivnog ili anksioznog poremećaja.

Nedostatak novca i siromaštvo nisu sprečili građane Bosne i Hercegovine da na sedative i antidepresive potroše milione maraka. Prema podacima Fondova zdravstvenog osiguranja za 2012. godinu, samo u Kantonu Sarajevo na lekove koji deluju na nervni sistem potrošeno je neverovatnih 5,8 miliona konvertibilnih maraka. Za sedative i antidepresive u Republici Srpskoj izdvojeno 3,3 miliona. Od svih lekova, koji se izdaju na recept, ove supstance zauzimaju visoko treće mesto po potrošnji.

Depresija uzima maha

Kalinić: Ljudi nemaju vremena za lečenje

Kalinić: Ljudi nemaju vremena za lečenje

Načelnica banjalučkog Centra za mentalno zdravlje, psihijatar Ranka Kalinić kaže da ljudi danas radije biraju lečenje uz upotrebu lekova (farmakoterapija) nego druge metode lečenja, kao što je psihoterapija. „Komfornije je uzeti lek. Pacijent će brže osetiti olakšanje i osloboditi se simptoma. Nažalost, niko nema vremena da se duži period bavi svojim psihičkim zdravljem, pogotovo ako mu je egzistencija ugrožena“.

„Reaktivna depresija je u porastu, to je posledica naših životnih okolnosti. Nesigurnost i gubitak posla je nešto što moje kolege i ja sve češće vidimo kao uzrok“, kaže dr Kalinić i navodi da se depresivan čovek u Švedskoj i u BiH isto osećaju, ali su uzroci nastanka poremećaja potpuno drugačiji. „Ne možemo nikom da pronađemo posao, da mu sredimo porodični život, ali mu moramo pomoći da se što pre izbori sa neprijatnim simptomima, pa smo u situaciji da sve češće prepisujemo antidepresive“, kaže dr Kalinić.

Psihoterapeut Irena Đumić-Jurić-Marijanović kaže da je većina ljudi koji zatraže stručnu pomoć u nekom stepenu depresivna: „Kada je reč o uzrocima depresije na ovim prostorima, ljudi su iscrpljeni. Prvo rat, s kojim su došle brojne traume, čest je Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) koji tek danas dolazi do izražaja. Tranzicija i navikavanje na novi ambijent su takođe veoma stresni. Kada su ljudi možda pomislili da bi moglo da krene nabolje, došao je nagli pad životnog standarda, nezaposlenost, neizvesnost. Stalno je prisutna pretnja njihovoj egzistenciji. Jednostavno, adaptivne funkcije su nam već 20 godina na probi“.

Irena Đumić-Jurić-Marijanović: Pred stalnim smo iskušenjima

Irena Đumić-Jurić-Marijanović: Pred stalnim smo iskušenjima

Pomenuti PTSP, od kojeg je patio otac tridesetogodišnjeg Dalibora B. iz Banjaluke, obeležio je život njegove porodice. „Dugo sam bio nezadovoljan svojim životom. Nisam imao posao, ali to nije najveći problem. Vreme sam provodio u kući s roditeljima, penzionerima. Onda je moj otac izvršio samoubistvo i s tim nisam mogao sam da se izborim. Otišao sam kod psihijatra. Nakon dva meseca korišćenja antidepresiva, bilo mi je mnogo bolje. Od tada su prošle dve godine i nisam ponovo imao potrebu za njima.“

Ovakvih i sličnih sudbina je veoma mnogo u BiH. Ipak, depresivnost nije privilegija siromašnih zemalja. Enorman porast potrošnje antidepresiva i anksiolitika je globalni problem s kojim se suočavaju veoma razvijene zemlje.

Sedative uzimaju na svoju ruku

Sve češći depresivni poremećaj u populaciji objašnjava zašto su ti lekovi tako traženi. Međutim, šta je s velikim brojem pacijenata koji konzumiraju tablete za smirenje za koje nije potreban recept psihijatra. Magistar farmacija Mirjana Hričak, zaposlena u jednoj banjalučkoj apoteci, kaže da skoro svaki treći pacijent traži neki sedativ:

„Najčešće su to lekovi za umirenje i za spavanje. Korisnici su uglavnom stariji građani. Svi se žale na prevelik stres. Problem je što su ti lekovi jeftini i što ih je očigledno u nekim apotekama moguće nabaviti bez recepta, tako nam bar govore pacijenti“.

Apoteke u Srednjebosanskom kantonu takođe beleže ogromnu potražnju za tim supstancama. Pored pacijenata koji imaju potrebu za tom vrstom terapije, sve više je i onih koji svakodnevne probleme žele da reše tabletom, kaže magistar farmacije Slađana Šolak: „Mnogi dolaze bez recepta, traže sedative ne pitajući kakve oni posledice mogu da izazovu. Iznenađena sam što studenti pred ispit često traže nešto za umirenje.“

Dalibor B. je koristio antidepresive

Dalibor B. je koristio antidepresive

Među takvim je Bojana K, studentkinja medicine u Banjaluci. Gledajući pojedine kolege kako redovno u ispitnom roku koriste sedative, i sama je posegla za njima: „Nekako mi je to vremenom postalo normalno. Bensedini i leksilijumi su bili način da se rešimo velikog pritiska i treme pred ispit. Naravno da to nije pametno i da nije nikakvo rešenje. Mislim da treba nešto uraditi po tom pitanju jer ljudi to koriste preterano i ne razmišljaju o posledicama.“

Razdražljivost, uznemirenost i depresija najčešće se javljaju u proleće pa je tada velika potražnja za sedativima i antidepresivima. Žene su mnogo više sklone tim poremećajima od muškaraca, mada u BiH niko nije uradio ozbiljniju analizu depresivnosti. Prema procenama Svjetske zdravstvene organizacije, 2030. godine će svaki četvrti čovek na planeti imati neki oblik depresivnog ili anksioznog poremećaja.

Autorka: Aleksandra Slavnić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković