Antibiotici nemoćni protiv bakterije EHEC
25. maj 2011.
Bakterije EHEC nisu nepoznate. Pojavljuju se u crevima domaćih životinja, u prvom redu goveda, ovaca i koza, ali i divljih životinja. Preko crevne flore, te bakterije dospevaju u životinjsko mleko ili meso, ili se prilikom đubrenja njiva i bašta životinjskim đubrivom prenose na povrće i voće. I zagađena voda može da izazove infekciju bakterijama EHEC. Za životinje one nisu opasne, za ljude - jesu.
Obično je prolazno, ali…
Suzane Glasmaher iz instituta „Robert Koh“ u Berlinu kaže da te bakterije izazivaju proliv i povraćanje, ali da, inače, ne ostavljaju teže posledice. „Godišnje imamo 1000 slučajeva zaraze tim bakterijama – u samo 60 odsto slučajeva dolazi do komplikacija“, objašnjava Suzane Glasmaher.
Te komplikacije medicinski stručnjaci nazivaju hemolitsko-uremijski sindrom, skraćeno HUS. Od njega je u roku od samo nekoliko dana već obolelo više ljudi nego inače u celoj godini.
„Specifično za te bakterije jeste da proizvode posebne toksine - otrovne ćelije, i te ćelije prave probleme. One razaraju krvna zrnca i tako dolazi do malokrvnosti. Krvna crnca začepljuju uzane sudove bubrega i tako dolazi do oštećenja bubrega“, kaže predstavnica instituta „Robert Koh“.
Može se desiti da bubrezi zbog toga otkažu, a u najgorem slučaju infekcija bakterijama EHEC završava se smrću.
Antibiotici ne pomažu
Lekari su suočeni sa dva velika problema. Prvo, te opasne bakterije teško se mogu razlikovati od bezopasnih, i drugo, lečenje antibioticima nije moguće. „Kada se bakterije uništavaju antibioticima, toksini se oslobađaju još više, a simptomi pojačavaju. Dakle, to je apsolutno kontraproduktivno. Zato se antibiotici ne koriste za terapiju“, kaže Suzane Glasmaher.
Lekarima preostaje samo da ublaže simptome - infuzijama, na primer, zato što se tako nadoknađuje gubitak vode.
Autori: Fabijan Šmit / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković