Anti-teroristička banka podataka | Politika | DW | 02.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Anti-teroristička banka podataka

Nemački Bundestag juče (1.3.) je raspravljao o uvođenju anti-terorističke banke podataka u borbi protiv desničarskog ekstremizma. Usvajanje važi za sigurno, mada su detalji još sporni.

Razjašnjenje neonacistički motivisanih ubistava „ne dugujemo samo pravnoj državi, već i članovima porodica žrtava“ izjavio je na početku parlamentarne debate o „Poboljšanju borbe protiv desnog ekstremizma“, ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih, inače političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Taj konzervativni političar očekuje osetni napredak od tešnje saradnje između policije i tajnih službi. Zato bi trebalo otvoriti zajedničku banku podataka.

Loša komunikacija koči istragu

Nacrt odgovarajućeg zakona savezna vlada je juče iznela u Bundestagu. Policija i takozvani uredi za zaštitu ustavnog poretka federacije i pokrajina imali bi pristup toj banci podataka. Planira se da se u njoj sačuvaju informacije o „nasilničkom desničarskom ekstremizmu“- na taj način mogla bi da nastane sveobuhvatna slika o strukturama desnog ekstremizma, pa bi se, po potrebi, protiv njih mogle brže preduzeti nužne mere, nadaju se zagovarači novog zakona.

Razlog za uvođenje novih mera bilo je otkriće serije ubistava neonacista, u novembru 2011.

Razlog za uvođenje novih mera bilo je otkriće serije ubistava koje su izvršili neonacista

Loša komunikacija između organa bezbednosti očigledno je godinama sprečavala napredak u istrazi u vezi sa serijom ubistava. Moraju se postaviti smernice, kako se „nešto slično ne bi moglo ponoviti u budućnosti“, izjavio je nemački ministar unutrašnjih poslova: „Zato je nužno da koristimo moderne informacione tehnologije kako bismo izvršili glavni zadatak ove države, a to je bezbednost naših građana. Ljudi koji žive u ovoj zemlji moraju se osećati bezbedno. Bez obzira na to koje su boje kože. Bez obzira na to iz koje zemlje dolaze.“

Za zabranu NPD-a

Socijaldemokrata Mihael Hartman pozvao je vladu i Bundestag da priznaju greške u ophođenju sa desnim ekstremizmom, kako bi mogli da izvuku nužne konsekvence: „Tu spada i pitanje, da li smo se možda i suviše navikli da u našoj republici, svuda i praktično svakog vikenda, marširaju skinhedsi. Nismo li se možda suviše navikli na to da centri za rad sa omladinom dobijaju pretnje. Ili da se prilikom svake veće fudbalske utakmice pozdravlja sa „Hajl Hitler“ ili se ispisuju nacističke parole.“

Ovaj političar Socijaldemokratske stranke izričito je zahtevao zabranu ekstremističke Nacionaldemokratske Partije Nemačke (NPD). Ona je „legalna ruka“ celog pokreta upravljenog protiv slobodarske države, dodao je Hartman.

Većina za zakon

I opozicioni Zeleni su nagovestili da će glasati za anti-terorističku banku podataka, ali su upozorili da ne treba previše očekivati od moguće zabrane NPD-a. Poslanik Zelenih, Volfgang Viland, je izjavio: „Desni ekstremizam je u svojoj strukturi uvek nasilnički. Nacističku ideologiju nemoguće je zabraniti u glavama ljudi. Ipak, zabrane mogu biti vrlo korisne. Reopresija je nužna. Nacizam nije mišljenje, nacizam je zločin.“

Važi za sigurno da će zakon o anti-terorističkoj banci podataka u borbi protiv desnog ekstremizma bit usvojen, zato što postoji široka parlamentarna većina.

Autori: Marsel Firstenau / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković