1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Anti-Ajfon igrica za Ajfon

Anti-Ajfon igrica za Ajfon – ideja je italijanske kompanije „Moleindustrija“ (Molleindustria). Ona promoviše igricu „Fon stori“ (Phone Story) u kojoj se ukazuje na neljudske uslove u kojima se proizvode mobilni telefoni.

Programeri „Moleindustrija“ izradili čitavu seriju takozvanih radikalnih igrica

Programeri „Moleindustrija“ izradili čitavu seriju takozvanih radikalnih igrica

U jednom rudniku u Republici Kongo, čuče polugola deca i kopaju jednostavnim oruđem. Kada neko od dece napravi kratku pauzu, odmah se pojavljuju naoružani stražari koji se na njih izdiru. Nema odmora, sve mora da ide brzo. Ruda koju kopaju koristi se u proizvodnji mobilnih telefona. Rudnik je prvi nivo igrice za mobilne telefone „Fon stori“. Igrač preuzima ulogu stražara. Ko se na maloletne radnike dovoljno glasno izvikao, prelazi na drugi nivo.

Igrica nije daleko od stvarnosti. Radnici u afričkim rudnicima, a među njima je i mnogo dece, se izrabljuju. Igrica „Fon stori“ na dramatičan način prikazuje neljudske uslove proizvodnje modernih mobilnih telefona. O tim uslovima, za vreme igranja govori i kompjuterski glas:

„Kao i većina električnih aparata, i ovaj se proizvodi u Kini, u fabrici veličine jednog grada. Ljudi koji tu rade sve češće su žrtve zlostavljanja i diskriminacije. Rade u neljudskim uslovima, često prekovremeno. U samo nekoliko meseci više od 20 radnika je iz očaja izvršilo samoubistvo.“

Serija samoubistava dogodila se 2010. godine u fabrikama tajvanskog proizvođača elektronike „Fokskon“

Serija samoubistava dogodila se 2010. godine u fabrikama tajvanskog proizvođača elektronike „Fokskon“

Sa „Eplom“ nema šale

Serija samoubistava dogodila se 2010. godine u fabrikama tajvanskog proizvođača elektronike „Fokskon“ (Foxconn), koji, između ostalog, sastavlja za „Epl“ Ajfonove i Ajpedove.

Italijanski softverski proizvođač „Moleindustrija“ je u septembru prošle godine izbacio na tržište igricu „Fon stori“, koju je opisao kao anti-Ajfon igricu za Ajfon. Programeri koji su je napravili radili su volonterski. Novac od prodaje namenjen je organizaciji za zaštitu prava radnika SACOM iz Hongkonga.

Međutim, sa „Eplom“ nema šale. Samo nekoliko sati nakon postavljanja igrice na „Ep-stor“, kompanija „Epl“ ga je uklonila. Izgovor je bio: „Fon stori“ prikazuje uznemirujuće sadržaje, zlostavljanje dece, a, uostalom, aplikacija kojom želi da se sakupi novac za dobrotvorne svrhe trebalo bi da bude besplatna.

Paulo Pederćini iz kompanije „Moleindustrija“ odbacuje te argumente. Istina je da igrica sadrži crni humor i nasilje, ali u vidu crtanog filma, na stilizovan način, objasnio je Pederćini u pismenoj poruci za DW: „Igrica je blaža od mnogih drugih igrica iz ’Ep-stora’. To što je čini uznemirujućom jeste veza koju igrač uspostavlja sa realnim svetom.“

Samo nekoliko sati nakon postavljanja igrice na „Ep-stor“, kompanija „Epl“ ga je uklonila.

Samo nekoliko sati nakon postavljanja igrice na „Ep-stor“, kompanija „Epl“ ga je uklonila.

Serija radikalnih igrica

Za kratko vreme koliko je igrica opstala u „Ep-storu“, preuzelo ju je preko 900 korisnika. Posle uklanjanja iz Ep-stora, postala je dostupna još samo na Guglovom tržištu androida. Tamo je, prema podacima kompanije „Moleindustrija“ preuzelo oko 4.600 korisnika i od septembra je od prodaje prikupljeno oko 6.000 dolara. Taj novac italijanska firma će ove sedmice prebaciti na račun organizacije za zaštitu prava radnika SACOM.

Debi Čan iz organizacije SACOM za „Fon stori“ kaže da je to projekat vredan divljenja: „To nije samo kompjuterska igrica, to je obrazovni program, kampanja koja ima za cilj širenje svesti kod kupaca pametnih telefona.“

„Fon stori“ nije jedina igrica kompanije „Moleindustrija“. Programeri su izradili čitavu seriju takozvanih radikalnih igrica. Svima njima zajedničko je da tematizuju političko i društveno zlostavljanje: igrač mora, recimo, da upravlja restoranima sa brzom hranom, da rukovodi naftnim kompanijama ili da pokuša da zataška seksualno zlostavljanje u Katoličkoj crkvi.

Autori: Kristof Riking / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM