Angela Merkel na Bliskom istoku

Nemačka kancelarka je još pre njenog puta po Bliskom Istoku pokazala, da zna kako se treba kretati po diplomatskom parketu i da nije nesigurna ni pri teškim koracima. U Jerusalimu je samo potvrdila ovaj utisak, iako je do njene posete došlo u veoma nepovoljnom tenutku: Izraelski premijer Arijel Šaron još uvek je u komi, izborna borba je počela, u Palestinskim oblastima je islamistički «Hamas» pobedio na parlamentarnim izborima, a u pozadini nadvija se svadja oko atomskih ambicija Irana. Dovoljno razloga za odlaganje posete. Ali pristupna poseta šefa nemačke vlade, Izraelu predstavlja ritual izmedju dve zemlje i nakon što je zbog bolesti Šarona već jednom pomerena, a potom je i šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer, svoju posetu morao da otkaže zbog afere sa nemačkom tajnom službom BND, bilo je važno da Angela Merkel otputuje.

Još važnije, medjutim, bilo je to što je ona prva strana političarka koja je na područje Bliskog istoka došla neposredno posle palestinskih izbora – o ishodu izrekla sledeće: «Hams mora da prizna Izrael, odustane od nasilja i prihvati mirovni proces. U protivnom će izostati inostrana, pre svega evropska pomoć Palestincima. Poruka, koja ne rezultira samo iz posebnosti odnosa Nemačke prema Izraelu, već takodje i opravdane zabrinutosti sveta zbog nastavka mirovnog procesa.

Pobeodm «Hamasa» na izborima, točak istorije je opet vraćen unazad, a pomoć Palestincima, kao što je to već bilo pre potpisivanja sporazuma u Oslu, može se protumačiti kao pomoć borbi protiv Izraela. Evropa nije za to, i niko nije bio pogodniji od Angele Merkel, da tako nešto otvoreno i kaže. Nemačka ipak doprinosi sa 500 miliona eura, što najveći udeo u pomoći Palestincima u okviru EU. Po drugoj tačci, pitanju solidarnosti sa Izraelom, Merkelova je otišla predaleko. Krivicu za to, bi pre svega trebalo tražiti u nedostatku koncepta EU u njenom odnosu prema Iranskoj atomskoj politici. Iako se Evropljani kolebaju izmedju kritike, pretnje i dobrih saveta; Merkelova je u Jerusalimu rekla kako « Iran predstavlja pretnju demokratskim državama na planeti.» To je svakako prijalo ušima Izraelaca. Opravdana je kritika upućena na račun iranskog predsednika Ahmadinedžada zbog njegovih ispada i izjava prema Izraelu i holokostu. Do odredjene tačke opravdano je i nepoverenje prema atomskim planovima Teherana. Ali Iran zbog toga ipak ne pretstavlja opasnost za demokratije širom sveta.